Studija pokazuje da gradski rakuni u SAD‑u imaju u proseku 3,56% kraće njuške nego ruralne jedinke, što naučnici povezuju sa selekcijom ka pitomosti usled dostupnosti otpada i manjka predatora. Istraživanje Univerziteta Arkansas analiziralo je skoro 20.000 fotografija sa iNaturalist platforme i ukazuje da urbanizacija menja i ponašanje i morfologiju rakuna. Nalazi podržavaju hipotezu da selekcija za manju reaktivnost može uticati na razvojne procese povezane sa udomaćivanjem, ali potrebna su dodatna istraživanja.
Gradski rakuni pokazuju rane znake udomaćivanja — kraće njuške i promenjeno ponašanje
Novo istraživanje pokazuje da rakuni koji žive u gradskim sredinama u SAD-u već pokazuju fizičke promene koje podsećaju na rane faze udomaćivanja. Naučnici sa Univerziteta Arkansas u Little Rock, u radu objavljenom u časopisu Frontiers in Zoology, utvrdili su da su gradski rakuni u proseku imali kraće njuške nego njihovi ruralni srodnici.
Tim predvođen dr Raffaelom Lesch analizirao je gotovo 20.000 fotografija rakuna postavljenih na platformu za građansku nauku iNaturalist. Na osnovu tih podataka autori navode prosečno smanjenje dužine njuške od 3,56% kod prelaska sa ruralnih na urbane populacije.
Zašto se to događa? Istraživači ističu da urbano okruženje stvara specifičnu ekološku nišu: lako dostupni ostaci hrane (otpaci) i relativni nedostatak velikih predatora favorizuju jedinke koje su dovoljno smirene da podnose blizinu ljudi, ali i dovoljno radoznale i hrabre da pristupe izvorima hrane. Takav selekcioni pritisak može vremenom favorizovati „pitomije“ ponašajuće osobine.
„Otpad je zaista katalizator. Gde god ljudi idu, ostaje smeće — to je lak izvor hrane. Sve što životinja mora da uradi jeste da podnese naše prisustvo i ne bude agresivna, pa može da koristi te resurse“, kaže dr Raffaela Lesch.
Autori ističu da selekcija ka smanjenoj reaktivnosti i većoj pitomosti može uticati na razvojne procese u embrionu, posebno na funkciju ćelija neuralnog grebena, koje doprinose formiranju lobanje i lica. Promene u tim razvojnim putevima često se pominju u okviru teorije nazvane Neural Crest Domestication Syndrome, koja objašnjava zašto udomaćene životinje dele slične morfološke i ponašajne osobine (kraće njuške, manji zubi, mekše uši i slično).
Studija takođe navodi komparativne primere: u Velikoj Britaniji zabeleženo je da gradske lisice u Londonu imaju kraće i šire njuške u odnosu na ruralne lisice, što bi moglo biti povezano sa pristupom stacionarnim izvorima hrane (ostatcima iz domaćinstava).
Stručnjaci iz oblasti biodiverziteta i urbane divljači ocenjuju nalaze kao značajne, ali upozoravaju na potrebu za dodatnim studijama. Stanley D. Gehrt, profesor ekologije divljih životinja, ističe da rezultati dobro uklapaju u opšta saznanja o uticaju urbanizacije na ponašanje i morfologiju, ali da je potrebno više dokaza da bi se tvrdilo da je reč o pravom putu ka potpunom udomaćivanju.
Arina Hinzen, osnivačica organizacije Urban Wildlife Alliance, smatra da je rad ilustrativan za to kako gradski život menja ne samo ponašanje već i telo rakuna. Ona primećuje da su mnogi gradski rakuni u Njujorku visoko habituirani: rutinski pretražuju otpad, snalaze se u urbanim strukturama i reaguju mirnije na ljude i pse u poređenju sa potpuno divljim jedinkama.
Zaključak: Iako rezultati ukazuju na to da urbani uslovi mogu usmeriti prirodnu selekciju ka pitomijim osobinama i izazvati morfološke promene poput skraćene njuške, autori i nezavisni stručnjaci naglašavaju da su potrebne dodatne dugoročne studije i genetske analize da bi se utvrdilo da li se radi o trajnom putu ka udomaćivanju.
Pomozite nam da budemo bolji.
