Rastući broj lansiranja (oko 300 planiranih za 2025.) pojačava emisije i gomilanje svemirskog otpada. Naučnici u Chem Circularity predlažu primenu kružnih principa: modularni i popravljivi sateliti, servisi i proizvodnja u orbiti, meki povrati i robotsko uklanjanje otpada. Ključ su i međunarodni standardi i saradnja kako bi održivost postala norma u svemirskim aktivnostima.
Svemirska kružna ekonomija: reciklaža, popravke i povratak delova za održiviji svemir
Sve više raketnih lansiranja povećava pritisak na atmosferu i okolni svemir: za 2025. godinu procenjuje se oko 300 orbitalnih lansiranja, što znači rast emisija gasova sa efektom staklene bašte i supstanci koje oštećuju ozonski omotač.
Grupa naučnika u radu objavljenom u časopisu Chem Circularity predlaže primenu principa kružne ekonomije na satelite i svemirske letelice — od dizajna i proizvodnje do servisa i konačnog životnog ciklusa.
Zašto je promena neophodna
Trenutna praksa često podrazumeva premeštanje neaktivnih satelita u tzv. "grobnice-orbitu" ili njihov ponovni ulazak u atmosferu gde veliki delovi sagorevaju i uništavaju vredne materijale. Takav pristup predstavlja gubitak resursa i povećava rizik od gomilanja svemirskog otpada.
Ključne preporuke iz studije
Povećati izdržljivost i mogućnost popravke: projektovati satelite modularno i standardizovano, kako bi delovi mogli da se zamenjuju ili nadograđuju bez slanja čitavih novih sistemа.
Svemirski servisi i proizvodnja u orbiti: transformisati svemirske stanice u centre za dopunjavanje goriva, popravku i skladištenje rezervnih delova; razvijati tehnologije za 3D štampu i proizvodnju komponenti direktno u orbiti.
Mehki povratak i hvatanje delova: korišćenje sistema za meko sletanje (jastuci, padobrani) omogućilo bi povratak korisnih komponenti na Zemlju ili njihovu ponovnu upotrebu. Orbitalni otpad može se uklanjati robotikom — robotske ruke, mreže, čak i harpun-sistemi za hvatanje većih fragmenata.
Materijali i dizajn prilagođeni reciklaži: razvoj materijala koji se mogu reciklirati ili ponovo upotrebiti u uslovima orbite, kao i sistemi za praćenje stanja hardvera kako bi se planirale popravke i zamene.
„Kako se aktivnosti u svemiru ubrzavaju — od megakonstelacija satelita do budućih misija na Mesec i Mars — moramo voditi računa da istraživanje ne ponovi greške sa Zemlje,“ kaže Jin Xuan, hemičar-inženjer sa Univerziteta Surrey, jedan od autora rada. „Zaista održiva svemirska budućnost počinje od tehnologija, materijala i sistema koji rade zajedno.“
Politika i međunarodna saradnja
Autori naglašavaju da tehnološke inovacije same po sebi nisu dovoljne: neophodni su međunarodni standardi, pravni okviri i podsticaji koji bi podstakli povratak, servisiranje i reciklažu u svemiru. Saradnja država, privatnih kompanija i naučne zajednice ključna je za primenu ovih rešenja.
Prelazak na kružnu svemirsku ekonomiju može smanjiti potrebu za čestim lansiranjima, očuvati resurse i umanjiti opasnosti od rastućeg svemirskog otpada — što je važno i za bezbednost i za dugoročnu održivost svemirskih aktivnosti.
Pomozite nam da budemo bolji.
