Vladini podaci pokazuju da je u Delhiju između 2022. i 2024. registrovano preko 200.000 slučajeva akutnih respiratornih oboljenja, od kojih je više od 30.000 pacijenata hospitalizovano. Zagađenje vazduha, naročito visoki nivoi PM2.5 koji ponekad premašuju preporučene UN granice i do 60 puta, smatra se značajnim okidačem povećanja hitnih prijema. Studije povezuju zagađenje vazduha sa milionima smrtnih slučajeva u Indiji, a UNICEF upozorava da su deca posebno ugrožena. Ministarstvo zdravlja napominje da na zdravstvene ishode utiču i drugi faktori kao što su ishrana, radni uslovi i opšte zdravstveno stanje.
Toksični vazduh u Delhiju: preko 200.000 akutnih respiratornih slučajeva (2022–2024)
Vladini podaci pokazuju da je u Delhiju, u periodu od 2022. do 2024. godine, registrovano više od 200.000 slučajeva akutnih respiratornih oboljenja u šest državnih bolnica. Više od 30.000 pacijenata zahtevalo je hospitalizaciju tokom tog trogodišnjeg perioda.
Delhi, čija metropolitanska oblast broji oko 30 miliona stanovnika, redovno se ubraja među najzagađenije prestonice sveta. Toksični zrak posebno postaje problematičan tokom zime, kada hladniji slojevi vazduha zadržavaju zagađivače blizu tla i stvaraju gust, kiseo dim.
Koji su glavni uzroci i kakve su posledice
Zagađenje nastaje kombinacijom faktora: spaljivanje useva u poljoprivrednim regionima, industrijske emisije, gust saobraćaj i druge lokalne i regionalne izvore. Nivoi sitnih čestica PM2.5 — dovoljno malih da uđu u krvotok i povezani su sa ozbiljnim zdravstvenim rizicima, uključujući i povećan rizik od raka — povremeno prelaze dnevne preporučene granice UN i dosegnu i do 60 puta viši nivo.
"Analiza ukazuje da je porast nivoa zagađenja bio povezan sa porastom broja pacijenata koji dolaze u hitne službe", naveo je ministar bez portfelja Prataprao Jadhav u odgovoru parlamentu.
Studija objavljena u časopisu The Lancet Planetary Health procenila je da je između 2009. i 2019. u Indiji i do 3,8 miliona smrtnih slučajeva bilo povezano sa zagađenjem vazduha. Dečja agencija Ujedinjenih nacija (UNICEF) upozorava da zagađeni vazduh posebno ugrožava decu, povećavajući rizik od akutnih respiratornih infekcija.
Ministarstvo zdravlja upozorava da se hospitalizacije ne mogu pripisati isključivo zagađenju: zdravstveni efekti nastaju kao sinergija više faktora — ishrane, radnih uslova, socio-ekonomskog statusa, medicinske istorije, imuniteta i naslednih predispozicija.
Efekti visokog stepena zagađenja su široki: od povećanih prijema u hitne službe i hospitalizacija do dugoročnih zdravstvenih posledica za najranjivije grupe. Stručnjaci ističu potrebu za sistemskim merama — smanjenjem emisija, većom kontrolom industrije i saobraćaja, kao i javnim zdravstvenim kampanjama — kako bi se ublažile posledice za stanovništvo.
Praktični saveti za građane: pratite lokalne izveštaje o kvalitetu vazduha, smanjite izlaganje na otvorenom u danima sa visokim PM2.5 nivoima, razmislite o upotrebi maski visoke efikasnosti i uređaja za prečišćavanje vazduha u zatvorenim prostorima, posebno kada su u pitanju deca, starije osobe i hronični bolesnici.
Pomozite nam da budemo bolji.
