Institut Potsdam je revidirao svoju procenu uticaja klimatskih promena na globalne prihode, sa 19% na 17% do 2050. godine. Procena verovatnoće da će troškovi sanacije premašiti ulaganja u otpornost smanjena je sa 99% na 91%. Korekcija je posledica grešaka u ulaznim podacima (posebno za Uzbekistan 1995–1999) i potcenjene statističke neizvesnosti. Iako su brojevi blago izmenjeni, naučnici upozoravaju da osnovna poruka ostaje nepromenjena: bez snažnih mera, ekonomske posledice klimatskih promena biće ozbiljne i nejednako raspoređene.
Potsdam revidirao procenu: pad globalnih prihoda sa 19% na 17% do 2050.
Autori iz nemačkog Instituta Potsdam za klimatske uticaje revidirali su svoju raniju procenu ekonomske štete izazvane klimatskim promenama: umesto ranije navedenih 19%, nova analiza ukazuje na pad globalnih prihoda od otprilike 17% do 2050. godine.
U prvobitnom radu autori su takođe istakli vrlo visoku verovatnoću da će troškovi sanacije štete od klimatskih promena premašiti troškove ulaganja u otpornost; ta procena je sada smanjena sa 99% na 91%. Revidirana analiza još nije prošla nezavisnu recenziju.
Autori su kao glavni razlog korekcije naveli greške u ulaznim ekonomskim podacima — posebno podatke za Uzbekistan iz perioda 1995–1999 — koje su značajno uticale na rezultate. Takođe su priznali da je prvobitna analiza potcenila statističku neizvesnost.
Max Kotz, jedan od autora studije, naglašava da su ključni zaključci ostali isti: ukoliko se ne preduzmu snažnije mere, klimatske promene će naneti velike ekonomske štete, a najteže će biti pogođene najsiromašnije regije koje doprinose najmanje globalnim emisijama.
«Klimatske promene već utiču na naše svakodnevne troškove — primeri su rast premija osiguranja i sve učestaliji ekstremni događaji. Bez agresivnih politika prilagođavanja i smanjenja emisija, ekonomski teret će rasti», rekao je Gernot Wagner, klimatski ekonomista sa Columbia Business School.
Članak iz kojeg su potekle ranije procene povučen je iz časopisa Nature, a istraživači su objavili revidirane rezultate uz obaveštenje o greškama u podacima. Važno je napomenuti da je nova procena podložna daljoj proveri i da će konačne implikacije zavisiti od daljih analiza i od toga kakve mere za ublažavanje i prilagođavanje preduzmu vlade i privreda.
Šta to znači za javnost i donosioce odluka: iako su procenti blago korigovani, osnovna poruka ostaje jasna — klimatske promene predstavljaju značajan i rastući rizik za svetsku ekonomiju. Potrebne su brže investicije u otpornost, transparentniji i kvalitetniji podaci te bolja procena nesigurnosti kako bi se donela efikasna politika.
Pomozite nam da budemo bolji.
