Cvetaju, ali nema plodova: voćnjaci Hawkesburyja upozoravaju na neobičan pad prinosa

Voćari iz regiona Hawkesbury u Novom Južnom Velsu prijavljuju neuobičajeno slabu sezonu: stabla cvetaju, pčele rade, ali plodovi se skoro ne formiraju. Lokalni proizvođači govore o složenom skupu faktora koji utiču na oprašivanje i razvoj plodova — od promena u ponašanju i broju oprašivača do hemijskih i klimatskih uticaja.

Joanna Galbraith iz voćnjaka Pine Crest kaže: „Plod jednostavno nije tu.” Njen otac, John Galbraith, koji gaji breskve, jabuke i trešnje više od 60 godina, naglašava da je ova pojava različita od uobičajenih sezonskih izazova poput suša, poplava, požara i grada.

Mogući uzroci

Stručnjaci i lokalni proizvođači ukazuju na kombinaciju „bioloških, ekoloških i hemijskih faktora” koji mogu objašniti slab rod:

• Pad divljih oprašivača — populacije evropskih pčela i drugih divljih vrsta opadaju, delom zbog širenja varoe (varroa mites), što smanjuje efikasnost oprašivanja.
• Rezidualni hemijski tragovi — ostaci sredstava korišćenih tokom velikih požara 2019. mogu i dalje uticati na tlo i biljke, pa potencijalno ometati proces oprašivanja.
• Promenjene vremenske prilike — toplije od proseka prolećne temperature i druge klimatske promene mogu poremetiti sinhronizaciju cvetanja i aktivnosti oprašivača.
• Agrohemijski i land‑use faktori — intenzivna upotreba pesticida, smanjenje prirodnih staništa i promene u načinu obrađivanja zemljišta dodatno komplikuju situaciju.

„Ne čini se da postoji jedinstven odgovor,” rekao je John Galbraith.

Posledice i preporuke

Ovakvi poremećaji imaju direktne posledice za poljoprivrednike — gubici prinosa utiču na prihode i stabilnost gazdinstava — ali i za potrošače kroz smanjenu lokalnu ponudu i potencijalno skuplje proizvode. Slučaj iz Hawkesburyja podseća koliko su agroekosistemi osetljivi na kombinovane pritiske.

Stručnjaci i proizvođači nastavljaju da prate situaciju i rade na identifikaciji uzroka. Među preporučenim merama su:

• intenzivnije praćenje populacija pčela i drugih oprašivača;
• smanjenje upotrebe pesticida i prelazak na manje štetne metode zaštite bilja;
• obnavljanje i očuvanje prirodnih staništa i pojasa sa cvetnim biljem za divlje oprašivače;
• podrška lokalnim pčelarima, uključujući programe za kontrolu varoe i diversifikaciju oprašivača (native bees);
• istraživanja o dugoročnim efektima hemijskih ostataka i klimatskih varijacija na oprašivanje;
• razvoj otpornijih sorti i prilagođavanje agrotehničkih mera (navodnjavanje, vreme sadnje) gde je to moguće.

Rešenja zahtevaju saradnju nauke, proizvođača i donosilaca politika. Zaštita zdravlja oprašivača i smanjenje emisija gasova staklene bašte ključni su koraci ka održivijoj i otpornijoj proizvodnji hrane.