Kako Iskustvo Oblikuje Neobična Verovanja: Od Ravne Zemlje Do Duhova

22. februara 2020. „Mad” Majk Hjuz lansirao je sopstvenu raketu u Mojave pustinji u pokušaju da iz svemira vidi "ravnost" Zemlje. To je bio njegov treći pokušaj i, nažalost, koban — Hjuz je poginuo ubrzo nakon poletanja.

Zašto ljudi veruju u naizgled neverovatne tvrdnje?

Iako nam se njegov poduhvat može činiti nerazumnim, takva istrajnost nije jedinstvena. U svim kulturama zabeležena su snažna uverenja koja nemaju jake naučne dokaze. Kao evolucioni antropolog, u novom osvrtu u časopisu Trends in Cognitive Sciences predlažem da mnoge od ovih "vanrednih" ideja potiču iz istog izvora kao i druga uverenja: ličnog iskustva.

Postojeća objašnjenja

Većina društvenih naučnika obično objašnjava ovakva verovanja pomoću dve grupe faktora:

• Kognitivne pristrasnosti — mentalne prečice koje nas, na primer, navode da pripisujemo nameru ili inteligenciju slučajnim događajima.
• Društvene dinamike — prihvatanje verovanja radi pripadnosti, statusa ili signaliziranja u zajednici.

Ove komponente su važne, ali zanemaruju kako konkretno iskustvo oblikuje i pokreće verovanja. Predlažem tri mehanizma kroz koja iskustvo deluje.

1) Iskustvo kao filter

Iskustvo utiče na to koja će se uverenja raširiti. Na primer, iako je tvrdnja da je Zemlja ravna netačna, ona izgleda intuitivno jer nam površina Zemlje deluje ravnom kada stojimo na njoj. Zašto nisu popularne prve teorije poput "Zemlje u obliku stošca"? Zato što neposredno čulo vida favorizuje neke oblike objašnjenja više nego druge.

2) Iskustvo kao iskra

Neobične senzacije ili događaji podstiču ljude da traže objašnjenja. Hipnagoška (srednje-sna) paraliza je ilustrativan primer: ljudi se bude paralizovani, često sa osećajem da im nešto sedi na grudima — iskustvo koje lako može biti protumačeno kao susret s natprirodnim bićem ako nema naučnog konteksta.

3) Iskustvo kroz intenzivne prakse

U mnogim kulturama verovanja se potvrđuju kroz rituale i ceremonije. Na primer, tokom etnografske terenske studije u planinskom delu Lesota, osoba koja doživi ponovljene spontanosti pobačaje može potražiti tradicionalnu isceliteljku. Kroz ritual i upotrebu halucinogenog napitka ta osoba dobija vizije i "dokaze" o komunikaciji s precima — iskustvo koje snažno učvršćuje verovanje u duhove.

Konsekvence i pristupi

Posledice nisu jednoznačne. Religijska i tradicionalna verovanja često daju smisao, oslonac i zajednicu milijardama ljudi. Ipak, neka vanredna verovanja — posebno lažne tvrdnje u vezi sa naukom i politikom — mogu imati opasne posledice.

Razumevanje uloge iskustva može pomoći istraživačima i komunikatorima da razviju efikasnije strategije za suzbijanje dezinformacija: ne radi se samo o iznošenju činjenica, već i o razumevanju kako ljudi doživljavaju i interpretiraju svet.

Završna misao

Pristup koji ističe ulogu iskustva može takođe povećati saosećajnost: ljudi koji drže drugačija uverenja nisu nužno "ludi" ili zlonamerni — oni često veruju da im njihova lična iskustva pružaju dokaze.

Tekst preuzet iz The Conversation. Autor: Eli Elster, Univerzitet Kalifornija, Dejvis.