Zašto Su Neka Imena Lakša Za Pamćenje: Nauka O Lepoti Zvuka

Zašto nam neke reči ostaju u sećanju, a druge ne?

Pesnici i pisci oduvek znaju da izbor reči oblikuje ton i osećanje — ali nove naučne studije pokazuju da zvuk reči sam po sebi može uticati na to koliko će biti pamtljiva. Istraživanje objavljeno u PLOS One sugeriše da estetska privlačnost zvuka pomaže da se reči lakše zapamte.

Šta je fonaestetika i Bouba–Kiki efekat?

Polje koje proučava estetske osobine zvuka naziva se fonaestetika. Najpoznatiji primer je Bouba–Kiki efekat: većina ljudi, nezavisno od jezika ili uzrasta, povezuje zaobljene oblike sa zvukom «bouba», a oštre, nazubljene oblike sa zvukom «kiki». U raznim studijama gotovo 90% učesnika pokazuje iste preference, što ukazuje na univerzalne fonetske asocijacije.

Kako je sprovedeno novo istraživanje?

Tim sa Univerziteta u Beču, pod vođstvom lingvistkinje Therese Matzinger, kreirao je niz pseudoreči kao što su clisious, smanious i drikious. Neka imena su projektovana da budu estetki privlačna, druga manje privlačna, na osnovu rangiranja fonema koje je ranije predložio lingvista David Crystal. Učesnici — izvorni govornici engleskog jezika — prvo su učili te besmislene reči, polagali test prisećanja, a potom ocenjivali koliko im svaka pseudoreč zvuči privlačno.

Šta su otkrili?

Rezultati su pokazali dve važne stvari: prvo, reči koje su učesnici lično ocenili kao najlepše bile su i one koje su najlakše pamtile. Drugo, predviđanja zasnovana na Crystalovom rangiranju fonema nisu uvek bila u skladu sa ocenama ispitanika — neke reči koje su istraživači smatrali „neutralnim" ispale su najprivlačnije za učesnike.

«Otkrili smo da su reči koje su učesnici najlakše pamtilli takođe one koje su ocenili kao najlepše», izjavila je Theresa Matzinger. «Međutim, to nisu uvek bile reči koje smo mi, kao istraživači, prvobitno smatrali najlepšim.»

Razlika može poticati iz činjenice da je Crystalovo rangiranje zasnovano na postojećim rečima, kojima je pridružen smisao — dok su u ovoj novoj studiji korišćene novotvorenice ocenjene isključivo po zvuku.

Zašto je to važno?

Studija sugeriše da zvuk nosi estetsku vrednost koja je odvojena od značenja i da ta vrednost utiče na pamtljivost reči. To ima implikacije za razumevanje evolucije jezika: određeni zvučni obrasci mogli bi postojati duže jer nam prijaju, dok bi manje prijatni obrasci mogli nestajati. Ipak, ostaje otvoreno pitanje uzročnosti — da li reči pamtimo zato što su nam lepe, ili su nam lepe zato što ih lakše pamtimo?

Pop-kultura

Zanimljiv primer primene imena na percepciju pojavljuje se i u filmu Nope, gde ime «Jean Jacket» smanjuje jezivost misteriozne pretnje — ilustracija koliko ime i zvuk mogu oblikovati reakciju publike.

Zaključak: Zvuk reči igra značajnu ulogu u tome koliko se te reči lako pamte. Estetika zvuka je dodatni faktor pored značenja koji može uticati na to koje reči opstaju u jeziku.