Istraživanje iz TReNDS centra opisuje 'moždane potresnosti' — nagle promene u povezanosti moždanih mreža koje su češće kod osoba sa šizofrenijom i bipolarnim poremećajem. Analizirano je 1.111 snimaka (288 šizofrenija, 183 bipolarni poremećaj, 640 kontrola), svaki oko pet minuta, sa fokusom na kompleksne interakcije. Potresnosti narušavaju odnos redundancije i sinergije u mozgu i najčešće pogađaju regije za emocije, pamćenje i senzorne informacije. Potrebna su duža praćenja kako bi se utvrdilo da li ove promene uzrokuju simptome ili su njihova posledica.
Otkrivene 'moždane potresnosti' koje menjaju razumevanje šizofrenije i bipolarnog poremećaja
Novo istraživanje otkriva fenomen koji autori nazivaju 'moždane potresnosti' — nagle, privremene promene u obrascima povezanosti mozga koje su češće kod osoba sa psihotičnim poremećajima, posebno šizofrenijom i bipolarnim poremećajem.
Šta su 'moždane potresnosti'?
'Moždane potresnosti' predstavljaju poremećaj ravnoteže između redundancije i sinergije u moždanim mrežama. Redundancija znači da više krugova obrađuje slične informacije i time čini sistem otpornijim, dok sinergija omogućava mrežama da kombinuju komplementarne informacije i izvuku više značenja iz povezanih ulaza. Istraživači tvrde da kod osoba sa psihotičnim poremećajima taj balans postaje narušen, sa većom nepravilnošću i nasumičnošću u povezanosti regija mozga.
Kako je istraživanje sprovedeno
Tim iz TReNDS centra (Translational Research in Neuroimaging and Data Science) analizirao je snimke moždane aktivnosti 1.111 učesnika: 288 ljudi sa šizofrenijom, 183 sa bipolarnim poremećajem i 640 zdravih kontrola. Svaki snimak trajao je oko pet minuta i obrada je bila podešena da detektuje višeg reda, tj. kompleksne interakcije između moždanih regija.
Glavni nalazi
Moždane potresnosti su češće i izraženije kod učesnika sa šizofrenijom i bipolarnim poremećajem nego kod zdravih kontrola. One su se najčešće javljale u regionima koji su povezani sa emocijama, pamćenjem i senzornom obradom informacija. Istraživači koriste metaforu aktivnih vulkana: određene mreže u mozgu ljudi sa psihotičnim poremećajima pokazuju sklonost ka iznenadnim i ponovljenim prekidima funkcije.
U objavljenom radu Qiang Li i saradnici navode da „psihotični mozak pokazuje stanja nasumičnosti i u prostornim i u vremenskim dimenzijama“, što ukazuje na promenu u kompleksnosti i organizaciji moždanih mreža.
Ograničenja i dalji pravci
Svi učesnici su bili psihijatrijski stabilni u trenutku snimanja, a zapisi su snimljeni u stanju mirovanja, pa ove promene ne moraju biti direktno povezane sa akutnim psihotičnim epizodama. Autori naglašavaju potrebu za dužim i ciljanijim praćenjima kako bi se odredila učestalost i obrazac potresnosti tokom vremena, kao i njihov uticaj na kognitivne funkcije. Još nije jasno da li su ove potresnosti uzrok psihotičnih poremećaja, njihov efekat ili prateći fenomen.
Značaj za kliničku praksu
Razumevanje ovih poremećaja povezanosti može pomoći u identifikaciji biomarkera rizika i unapređenju terapijskih pristupa. Iako su već poznati neki okidači psihotičnih epizoda — poput upotrebe visokoprocentnog kanabisa — ovo istraživanje daje dodatne uvide u to šta se događa u mozgu kada osoba privremeno izgubi kontakt sa stvarnošću.
Rad je objavljen u časopisu Molecular Psychiatry. Autori pozivaju na dalje studije koje će pratiti duži vremenski period i istražiti veze između moždanih potresnosti i kognitivnih ili kliničkih ishoda.
Pomozite nam da budemo bolji.
