Klimatske Promene Pogađaju Vodne I Energetske Sisteme U Aziji — Potreban Investicioni Preokret

Klimatske promene sve jače pogađaju vodne resurse i elektroenergetske sisteme u Aziji, ugrožavajući milione ljudi i primoravajući vlade da ulažu milijarde dolara u otklanjanje posledica, navode izveštaji Azijske razvojne banke (ADB) i istraživanja Asia Investor Group on Climate Change i MSCI instituta.

Ključni nalazi

Prema izveštaju ADB‑a, azijske zemlje će za vodu i sanitarije između 2025. i 2040. trebati oko 4 biliona dolara (približno 250 milijardi godišnje). Trenutna finansiranja pokrivaju samo oko 40% te sume, ostavljajući godišnji manjak od preko 150 milijardi dolara.

Istraživanje Asia Investor Group on Climate Change i MSCI pokazuje da ekstremne vremenske pojave već koštaju azijske elektroprivrede oko 6,3 milijarde dolara godišnje, a bez jačanja mera prilagođavanja taj iznos bi mogao porasti na 8,4 milijarde dolara do 2050. godine.

Kako se rizici manifestuju

Ove godine region su pogodili kasni tajfuni, tople i vlažne periode koji su izazvali izuzetne padavine i teške poplave. U Quy Nhonu u centralnom Vijetnamu, dalekovodi su pukli kad je tajfun Kalmaegi udario obalu; poplave su danima držale ulice pod vodom, pretvarajući kvartove u ostrva. Jedna stanovnica je rekla:

„Ne mogu da se vratim kući jer mi je dom pod vodom. Samo želim da vidim da li su rođaci živi i zdravi.“

Stanje vodenih resursa

ADB navodi da 2,7 milijardi ljudi (oko 60% stanovništva Azije i Pacifika) ima pristup vodi za većinu osnovnih potreba, ali da više od 4 milijarde ljudi i dalje ostaje izloženo nesigurnoj vodi, degradiranim ekosistemima i rastućim klimatskim rizicima. Od 2013. do 2023. region je zabeležio 244 velike poplave, 104 suše i 101 snažnu oluju, što je ozbiljno potkopalo razvojne dobitke.

Rizici za elektroenergetski sektor

Studija koja je obuhvatila 2.422 elektrane u Kini, Hongkongu, Indiji, Indoneziji, Japanu, Maleziji i Južnoj Koreji zaključila je da su ekstremne vrućine najveći rizik — odgovorne za više od polovine očekivanih gubitaka do 2050. Toplotni talasi smanjuju efikasnost termoelektrana i opterećuju mrežu; padovi rečnih tokova ugrožavaju hlađenje termoelektrana i rad hidroelektrana, dok obalne poplave ozbiljno ugrožavaju elektrane izgrađene u niskim oblastima.

Većina preduzeća nema detaljne i finansirane planove prilagođavanja: od 11 proučavanih kompanija, devet ih je procenilo uticaj klimatskih promena, sedam je analiziralo rizike na nivou pojedinačnih postrojenja, dok je samo pet izračunalo i objavilo kako će klimatske promene uticati na troškove i prihode.

Finansijski izazovi i mogućnosti

Finansijski jaz u vodosnabdevanju i sanitaciji je ogroman i teško ga je zatvoriti, dok energetski projekti češće privlače investitore. Međutim, to može dovesti do kompromisa oko ekoloških standarda ako zemlje pribegnu manje strogim regionalnim finansijerima. Stručnjaci upozoravaju da je sada prilika — i potreba — da se nova infrastruktura gradi po otpornijim standardima.

Zaključak

Klimatske promene već menjaju računicu bezbednosti vode i snabdevanja energijom u Aziji. Potrebne su hitne, koordinisane investicije i planovi prilagođavanja koji uključuju analize rizika na nivou postrojenja, finansiranje otpornosti i strože standarde projektovanja kako bi se ublažili najveći udari u narednim decenijama.

Napomena: Izveštaji su objavljeni na osnovu istraživanja ADB‑a, Asia Investor Group on Climate Change i MSCI Institute; primeri i citati potiču iz izveštaja i terenskih izveštaja Associated Pressa.