Evropska studija koja je koristila EEG pokazala je da su procesi prisećanja sinhronizovani s ritmom disanja: utišavanje alfa i beta aktivnosti tokom udisa priprema mozak za sećanje, dok se sama memorijska predstava često pojavljuje tokom izdaha. Eksperiment je uključio 18 učesnika koji su povezivali 120 slika i glagola, a zadaci su ponovljeni pre i posle drijemeža od 2 sata. Ljudi sa jačom sinhronizacijom disanja i moždane aktivnosti bolje su se prisećali, ali su potrebna dodatna istraživanja da bi se utvrdile praktične primene.
Dah Kao Metronom Pamćenja: Udisaj Priprema, Izdah Oslobađa Uspomene
Disanje je osnovni ritam našeg tela — od prvog udaha pri rođenju do poslednjeg izdaha. Novo evropsko istraživanje sugeriše da taj ritam ne utiče samo na telo, već i da tempira procese pamćenja: priprema za prisećanje vezuje se za udisaj, dok se sama memorijska predstava pojavljuje tokom izdaha.
Kako je istraživanje izvedeno
Tim istraživača sa Ludwig Maximilian University of Munich, zajedno sa kolegama iz Max Planck Institute for Human Development i University of Oxford, pratio je ritam disanja i aktivnost mozga EEG-om tokom zadatka prisećanja. U studiji je učestvovalo 18 ljudi koji su naučili da povezuju 120 slika sa glagolima. Zadatak prisećanja ponovljen je pre i posle drijemeža od 2 sata, dok su beleženi i udisaji i izdasi.
Ključni nalazi
U EEG zapisima identificovane su dve distinktne moždane oscilacione „potpise" vezane za uspešno prisećanje. Prvi signal — utišavanje alfa i beta aktivnosti — povezan je sa pripremom mozga za sećanje i bio je najuočljiviji tokom udisa. Drugi signal, koji je korelisan sa samom mentalnom predstavom memorije, pojavljivao se tokom izdaha. Kod pojedinih učesnika sinhronizacija između disanja i moždane aktivnosti bila je jača, a ti su učesnici i bolje pamtilli.
"Respiracija je prirodni metronom procesa pamćenja, što naglašava koliko su naše telo i mozak međusobno povezani", rekao je Thomas Schreiner, koautor studije i istraživač psihologije na Ludwig Maximilian University of Munich.
Koautor, doktorand Esteban Bullón Tarrasó, napominje da su trenutni rezultati ograničeni na nedavno naučen materijal i da je potrebno dodatno istraživanje da se utvrdi da li slično pravilo važi i za starije, konsolidovane uspomene. Međutim, osnovni mehanizmi ukazuju da respiracija može igrati ulogu i u tim slučajevima.
Zašto je to važno
Otkrivanje veze između faze disanja i procesa prisećanja otvara mogućnost da jednostavne strategije (npr. usklađivanje trenutka podsticaja sa udisajem) poboljšaju prisjećanje u svakodnevnim situacijama. Ipak, autori ističu da su potrebne veće studije i istraživanja u realnim uslovima da bi se predlozi za primenu mogli smatrati pouzdanim.
Studija je objavljena u časopisu The Journal of Neuroscience i doprinosi rastućem telu dokaza da telesni ritmovi direktno utiču na kognitivne procese.
Pomozite nam da budemo bolji.
