Japanska domaća trgovina slonovačom, zasnovana na zalihama iz perioda pre međunarodne zabrane, ponovo je pod međunarodnom pažnjom zbog dokaza o iznošenju robe ka crnom tržištu. Od 2008. zaplenjeno je više od 3.600 kg slonovače povezanih sa Japanom, a velike pošiljke iz 2023. ukazuju na učešće organizovanog kriminala. Japan tvrdi da sprovodi stroge kontrole, dok zaštitari upozoravaju da domaće tržište podstiče potražnju u regionu.
Japan: Domaća Trgovina Slonovačom Pod Novom Globalnom Lupaom
Hajime Sasaki says there is little demand for the ivory ornaments he sells, which can legally only be bought and sold witin Japan (Kazuhiro NOGI)(Kazuhiro NOGI/AFP/AFP)
U prestižnom tokijskom kvartu Ginza, u radnji Hajimea Sasakija izloženi su štapići za jelo, budističke figure i drugi ukrasi – mnogi od slonovače. Iako je međunarodna trgovina slonovačom zabranjena, Japan još uvek održava jedno od najvećih legalnih domaćih tržišta, gde se roba može kupovati i prodavati samo unutar granica zemlje.
Kako funkcionše japansko tržište
Tržište se snabdeva pretežno zalihama uvezenim pre više od 30 godina, kada je uvedena međunarodna zabrana, kao i po jedinstvenim državnim aukcijama odobrenim od CITES-a. Procene kažu da Japan trenutno raspolaže zalihama od oko 250 tona slonovače.
Zaplene i zabrinutost
Međutim, zaštitari prirode upozoravaju da slonovača iz Japana često "curi" na međunarodno crno tržište, što može podstaći dalju potražnju i potkopati zabrane u drugim zemljama, poput Kine. Prema podacima predstavljenim na sastanku CITES-a u Uzbekistanu, od 2008. je širom sveta zaplenjeno više od 3.600 kg slonovače povezane sa Japanom, pri čemu su desetine zaplena bile namenjene Kini.
„Turisti odustanu od kupovine kad im objasnim da ne mogu da ponesu slonovaču izvan Japana“, rekao je 69-godišnji Sasaki za AFP.
Velike pošiljke, poput pošiljke od oko 710 komada zaplenjene 2023. godine i navodno namenjene Tajlandu, navode stručnjake da posumnjaju na učešće organizovanog kriminala u krijumčarenju.
Osporavanja i argumenti
Japan energično negira da njegovo domaće tržište ima značajan uticaj na krčenje slonova i tvrdi da primenjuje stroge kontrole kako bi sprečio curenje slonovače. S druge strane, organizacije poput International Fund for Animal Welfare (IFAW) upozoravaju da čak i smanjena potražnja u Kini – koja je uvela zabranu 2017. – može biti dovoljna da podstakne krijumčare.
Stručnjaci takođe kritikuju japanski sistem praćenja, koji se uglavnom oslanja na evidentiranje celih kljova, dok se najveći deo trgovine odnosi na manje prerađene predmete kao što su ukrasi, nakit i suveniri, što otežava kontrolu.
Debata: zatvoriti ili koristiti zalihe?
Na CITES-ovom sastanku četiri afričke države su predlagale zatvaranje preostalih domaćih tržišta slonovače, ali predlog nije prošao. Japan je podržao neke inicijative za kontrolisane aukcije, dok pojedini trgovci i udruženja, kao i sam Sasaki, tvrde da bi jednokratna prodaja zaliha mogla finansijski podržati napore u očuvanju i predstavljati „održivu upotrebu“.
Zaštitari se protive takvom rešenju, upozoravajući da dodatna legalna ponuda može dugoročno podstaći potražnju i otežati suzbijanje ilegalne trgovine.
Zaključak
Debata između kontrole, potpune zabrane i modela „održive upotrebe“ ostaje otvorena. Dok Japan insistira na strožim domaćim merama, međunarodni podaci o zaplenama i sumnje u organizovano krijumčarenje ostavljaju važna pitanja o tome koliko domaće tržište utiče na globalni problem istrebljenja slonova.
Pomozite nam da budemo bolji.
