Analiza ostataka iz pećine Goyet u Belgiji otkriva najmanje šest neandertalaca (četiri žene/adolescentkinje i dvoje mladih) koji su bili selektivno izabrani, ubijeni i kanibalizovani. Kombinacijom drevne DNK, izotopa i merenja kostiju istraživači zaključuju da su žrtve bile nelo-kalne, fizički gracilnije i sistematski obrađivane kao plen, što ukazuje na egzokanibalizam povezan s međugrupnim sukobima pre 41.000–45.000 godina.
Neandertalci Selektivno Ciljani Za Kanibalizam u Goyetu, Novo Istraživanje Pokazuje
Neanderthal communities in prehistoric Europe. How were they linked? (Illustrative) (photo credit: PIXABAY)
Novo istraživanje objavljeno u časopisu Scientific Reports ukazuje da su neandertalci u severnoj Evropi tokom kasnog plejstocena ponekad bili namerno ciljani, ubijani i kanibalizovani od strane drugih ljudskih grupa. Rad se zasniva na analizi ostataka iz Troisième caverne u Goyetu (Belgija), jednom od najvećih nalazišta neandertalskih kostiju u severnoj Evropi.
Glavni nalazi
Tim istraživača kombinovao je analize drevne DNK, stabilnih izotopa i detaljna merenja dugih kostiju kako bi identifikovao najmanje šest neandertalaca—četiri odrasle ili adolescentne žene i dvoje mladih. Demografski sastav uzorka, dominacija žena i dece i skoro odsustvo odraslih muškaraca, nije u skladu sa očekivanim obrascima prirodne smrtnosti ili slučajnih nasilnih susreta.
Fizičke i hemijske indikacije selektivnosti
Merenja kostiju pokazuju da su ženske jedinke bile relativno niže i gracilnije u poređenju s poznatim neandertalskim populacijama. Istovremeno, izotopske analize sugerišu da ovi pojedinci nisu bili lokalnog porekla za okolinu Goyeta, dok su na sledovima kretanja i markerima visokog fizičkog opterećenja bili slabije izraženi.
The skull of the child from Israel's Skhul Cave, showing the typical cranial curvature of Homo sapiens. (credit: TEL AVIV UNIVERSITY)
Dokazi o kanibalizmu
Skeleti pokazuju sistematske rezne tragove, udarne prelome tipične za vađenje koštane srži i druge znakove obrade koji se podudaraju sa tretmanom životinjskog plena pronađenog na istom lokalitetu. Nekoliko ljudskih kostiju je prepravljeno i korišćeno kao retuheri—alat za oblikovanje kamena.
Autori zaključuju da obrada ljudskih ostataka prati iste obrasce kao i obrada plena, što ukazuje na nutritivni karakter (egzokanibalizam), a ne samo na pogrebne ili simboličke prakse.
Širi kontekst i tumačenje
Ostaci su datovani na period oko 41.000–45.000 godina pre sadašnjosti, vreme velike društvene i klimatske nestabilnosti u Evropi: opadanje neandertalskih populacija i širenje ranih modernih ljudi. Iako studija ne identifikuje direktne počinioce, autori ukazuju da su žrtve mogle biti napadnute kao strani članovi zajednice—što odgovara pojmu egzokanibalizma i međugrupnih sukoba.
Istraživači istovremeno upozoravaju da ovo ne znači da je kanibalizam uvek bio rezultat isključivo agresije ili da je tipičan za sve grupe; kanibalizam se kroz ljudsku istoriju javlja u raznim kontekstima—rat, preživljavanje ili ritual. Ipak, jasna selektivnost u Goyetu izdvaja ovaj lokalitet i sugeriše organizovanu, ciljanu praksu u određenim epizodama.
Zaključak
Studija menja postojeće pretpostavke o prirodi kanibalizma u paleolitu: ne radi se uvek o krajnjoj nuždi ili isključivo ritualu, već ponekad o svesno organizovanim aktima u okviru međugrupne nasilnosti. Daljom primenom savremenih metoda na stare kolekcije moguće je da će slični obrasci biti prepoznati i na drugim nalazištima u Evropi.
Pomozite nam da budemo bolji.
