Nova Trampova Nacionalna strategija bezbednosti pomera akcenat sa ideološkog i ljudskopravaškog pritiska na Kinu ka jasno izraženoj ekonomskoj konkurenciji. Kina je u dokumentu prvi put istaknuta tek na strani 19 od 33, dok je ekonomija opisana kao "konačni ulog". Document posvećuje veću pažnju Tajvanu i odvraćanju, a reakcije iz Pekinga su uglavnom umerene, uz oprečna tumačenja domaćih analitičara.
Trampova Nacionalna Strategija Bezbednosti: Zaokret Ka Ekonomiji, Ne Ideologiji — Zašto Sada?
US President Donald Trump shakes hands with Chinese leader Xi Jinping as they hold a bilateral meeting on the sidelines of the Asia-Pacific Economic Cooperation summit at Gimhae International Airport, South Korea, on October 30, 2025. - Evelyn Hockstein/Reuters
Nova Nacionalna strategija bezbednosti (NSS) administracije predsednika Donalda Trampa označila je jasan pomak u pristupu Kini: umesto dosadašnjeg naglaska na ideološkom i geopolitičkom rivalstvu, dokument stavlja ekonomsku konkurenciju u prvi plan.
Šta se menja?
Novi NSS, koji je 33 stranice dug, Kinu pominje tek na strani 19 i posvećuje joj jedan odeljak — što je znatno uži fokus u odnosu na prethodne verzije. Umesto opširnih kritika autoritarnih praksi i kršenja ljudskih prava, dokument naglašava trgovinske neravnoteže, recipročnost i potrebu za „američkom ekonomskom nezavisnošću“.
Shipping containers and gantry cranes at the Yantian port at night in Shenzhen, China, on April 14, 2025. - Jade Gao/AFP/Getty Images
„Nije uopšte pomenuta konkurencija velikih sila sa Kinom. Kina se mnogo više vidi kao ekonomski rival,“ rekao je David Sacks, saradnik za azijska pitanja u Council on Foreign Relations.
Tajvan u novom fokusu
Iako je ton prema Pekingu generalno blaži, Novi NSS posvećuje više mesta pitanju Tajvana nego prethodne verzije: ističe stratešku i industrijsku važnost ostrva, naročito u proizvodnji poluprovodnika, i govori o potrebi očuvanja vojne prednosti i odvraćanja. Jezik je delimično ublažen — dokument sada navodi da SAD "ne podržavaju bilo kakvu jednostranu promenu statusa kvo" umesto dosadašnjeg „protivljenja“ — što može slati mešovite poruke Pekingu i Tajvanu.
Reakcije u Pekingu i u Kini
Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova reagovalo je relativno umerenim tonom, pozivajući na "obostrano poštovanje i saradnju"; neki državni mediji i analitičari, međutim, upozoravaju da promena retorike ne znači kraj takmičenja i da SAD i dalje vide Kinu kao konkurenta. U zemljama regiona i među analitičarima prevladava mišljenje da je dokument taktički pomak — moguće priprema za samit Trampa i Si Đinpinga narednog proleća.
Taiwan's President Lai Ching-te holds a news conference on protecting national security at the Presidential Office Building in Taipei on November 26, 2025. - I-Hwa Cheng/AFP/Getty Images
Mogući razlozi i implikacije
- Priprema za planirani samit lidera SAD i Kine: blaži ton može olakšati pregovore.
- Promena sastava administracije u odnosu na Trampov prvi mandat može odražavati drugačije prioritete.
- Veća svest o međuzavisnosti ekonomija — posledice trgovinskih sporova pokazuju koliko ekonomska konfrontacija može biti štetna za obe strane.
Zaključno, dokument predstavlja strateški zaokret: od identifikovanja Kine pre svega kao ideološkog izazova, prema tzv. „ekonomskoj konkurenciji“. To donosi i prilike za smanjenje napetosti kroz trgovinu, ali i rizik od zbunjujućih signala oko ključnih bezbednosnih pitanja poput Tajvana.
Izvor: Analiza sadržaja nove NSS i izjave stručnjaka.
Pomozite nam da budemo bolji.
