Deset godina nakon Pariškog sporazuma, stručnjaci upozoravaju da su globalne emisije i dalje u rastu i da su ciljevi ograničavanja zagrevanja daleko od ostvarenja. Martin Kaiser iz Greenpeace-a poziva G20 i nemačku vladu da zatvore jaz između ambicije i akcije i sprovedu hitne mere u saobraćaju, zgradarstvu i korišćenju zemljišta. Johan Rockström iz PIK-a upozorava da oceani brže osećaju efekat zagrevanja, da koralni grebeni prilaze kritičnim tačkama i da je prelazak preko 1,5°C sada verovatan ako se ne deluje odmah.
Svet U Riziku: Decenija Nakon Pariškog Sporazuma — Cilj 1,5°C Više Nije Siguran
Cattle move through the dried-up Lake Hamun in Iran. A landmark 2024 study on the global economic costs of climate change was retracted from the Nature journal on Wednesday after criticism of incorrect data. Mohammad Dehdast/dpa
Deset godina nakon istorijskog Pariškog sporazuma, stručnjaci i ekološke organizacije upozoravaju da je svet i dalje daleko od ispunjenja ključnih klimatskih ciljeva. Izveštaji i komentari vodećih istraživača ukazuju na ubrzanje zagrevanja i rast globalnih emisija, uprkos napretku u obnovljivoj energiji i električnoj mobilnosti.
Sporazum, usvojen 12. decembra 2015. godine od skoro 200 zemalja, obavezuje države da ciljaju na ograničenje zagrevanja znatno ispod 2°C, sa idealnim ciljem od 1,5°C u odnosu na predindustrijski nivo. Međutim, trenutne politike i implementacija mera i dalje zaostaju za potrebnim smanjenjima emisija.
Martin Kaiser, direktor Greenpeace Germany, ističe da Pariški sporazum i dalje služi kao globalni kompas klimatske politike, ali će ostati relevantan samo ako velike ekonomije, posebno članice G20, zatvore jaz između ambicije i stvarnih postupaka. Kaiser posebno ukazuje na odgovornost nemačke vlade pod kancelarom Friedrichom Merzom da vrati zemlju na putanju u skladu sa ciljem od 1,5°C.
Prema Kaiseru, aktuelne politike koje se u Briselu obrazlažu kao modernizacija i deregulacija često odvode od neophodnih klimatskih koraka. On poziva na hitne mere u ključnim sektorima: saobraćaju, zgradarstvu i upravljanju zemljištem kako bi Nemačka — i druge razvijene ekonomije — mogle da smanje emisije u skladu sa naučnim preporukama.
„Zaštita klime nije teret, već temelj slobode, bezbednosti i blagostanja u budućnosti,“ poručio je Kaiser.
Johan Rockström, direktor Potsdamskog instituta za istraživanje klimatskih uticaja (PIK), ocenio je da je deset godina nakon Pariza jasno da su do sada ciljevi propušteni. Iako je zabeležen značajan napredak u tehnologijama i obnovljivim izvorima energije, globalne emisije i dalje rastu — što povećava rizik prelaska klimatskih prelomnih tačaka.
Rockström upozorava da se globalno zagrevanje ubrzava, oceani se zagrevaju brže nego što se očekivalo, a važni ekosistemi, poput tropskih koralnih grebena, približavaju se kritičnim tačkama prelama. Prelazak preko granice od 1,5°C sada se smatra verovatnim do sredine veka ako se drastično ne ubrzaju i ne sprovedu mere smanjenja emisija.
„Prelazak preko 1,5°C sada je verovatno — to stavlja svet u rizik. Jedina preostala nada je da shvatimo ovaj neuspeh i na osnovu njega hitno delujemo,“ rekao je Rockström.
Stručnjaci pozivaju na brze, ambiciozne i pravedne politike: ubrzanje prelaza na obnovljive izvore, veće energetske efikasnosti u zgradarstvu, promenu transportnih sistema, zaštitu i obnovu zemljišta i šuma, te jačanje međunarodne saradnje i finansijskih mehanizama za podršku zemljama u razvoju.
Bez hitnih i koordinisanih mera, opasnosti od pojačanih ekstremnih vremenskih pojava, podizanja nivoa mora i gubitka biodiverziteta biće sve veće, upozoravaju naučnici. Pariški cilj od 1,5°C zahteva hitnu transformaciju — pitanje je da li će svetski lideri odgovoriti na vreme.
Pomozite nam da budemo bolji.
