Studija objavljena 27. novembra u časopisu Science otkriva da vampirska sipa (Vampyroteuthis infernalis) ima genom od približno 11 milijardi baza, što je gotovo četiri puta više od ljudskog genoma. Njena hromozomska organizacija više podseća na lignje i sipu nego na moderne hobotnice, što ukazuje na očuvanje ancestralnih osobina starih oko 300 miliona godina. Uzorak je dobijen kao bycatch u zapadnom Tihom okeanu, a sekvenciranje je obavljeno pomoću PacBio platforme.
Naučnici Sekvencirali Ogroman Genom Vampirske Sipe — „Živi Fosil“ Otkriva Evolucione Tajne
Scientists have sequenced the genome ofthe vampire squid and discovered its chromosomes still resemble those of squids and cuttlefish, suggesting it has changed very little in millions of years. . | Credit: Solvin Zankl/Alamy
Sa svetlucavim, gotovo sablasnim očima, osam pipaka koji podsećaju na hobotnicu i tamnorubinskom bojom, vampirska sipa (Vampyroteuthis infernalis) dugo je izazivala znatiželju naučnika. Sada je, zahvaljujući prvom potpunom sekvenciranju njenog genoma, ova neuhvatljiva stvorenja počela da otkriva svoje genetske tajne.
Ključni nalazi
U studiji objavljenoj 27. novembra u časopisu Science, istraživači su sekvencirali genom Vampyroteuthis i utvrdili da iznosi oko 11 milijardi baza — gotovo četiri puta više od ljudskog genoma, što predstavlja najveći genom glavonožca do sada sekvenciran. Uprkos taksonomskom položaju bližem hobotnicama, hromozomska organizacija vampirske sipe zadržava karakteristike slične lignjama i sipama, što sugeriše očuvanje ancestralnih osobina starih oko 300 miliona godina.
Kako su došli do rezultata
Uzorak tkiva korišćen u studiji prikupljen je kao slučajni ulov (bycatch) tokom istraživačke ekspedicije u zapadnom Tihom okeanu. Zbog retkosti vrste, istraživači nisu imali druge primerke za poređenje. Za sekvenciranje su koristili PacBio platformu, a genom su uporedili sa genomima drugih glavonožaca, uključujući Argonauta hians, Octopus vulgaris i Eledone cirrhosa.
Zašto je otkriće važno
Iako su moderni predstavnici reda hobotnica poznati po često promenljivoj i mešanoj hromozomskoj organizaciji, genom vampirske sipe pokazuje relativno očuvanu, „lignji sličnu“ strukturu. To znači da vampirska sipa može predstavljati živu vezu koja osvetljava kako je mogao da izgleda zajednički predak lignji i hobotnica nakon razdvajanja pre oko 300 miliona godina.
„Vampirska sipa je bila kandidat za ključnu vrstu u razumevanju evolucije glavonožaca — zato je kompletno sekvenciranje njenog genoma izuzetno vredno,“ rekao je Bruce Robison iz MBARI, koji nije učestvovao u studiji. Vodeći autor Oleg Simakov iz Univerziteta u Beču istakao je da je grana kojoj pripada vampirska sipa veoma drevno odvojena od ostalih hobotnica.
Izazovi i perspektive
Studije vampirskih sipa otežava njihovo stanište: žive u dubokim, teško pristupačnim vodama, su retke, uglavnom samotne i teško preživljavaju u zatočeništvu. Komplektno sekvenciran genom otvara vrata novim istraživanjima evolucije glavonožaca i adaptacija na dubokomorski život, ali će za potpuniju sliku biti potrebno više uzoraka i budućih studija.
Zaključak: Sekvenciranje genoma vampirske sipe otkriva neočekivane, konzervirane genetske osobine koje bacaju novo svetlo na ranu evoluciju lignji i hobotnica i potvrđuje status ove vrste kao „živog fosila“ u genetskom smislu.
Pomozite nam da budemo bolji.
