Studija devet fosila Anchiornis-a iz istočne Kine otkriva obrasce linjanja perja koji ukazuju da su ti dinosaurusi verovatno bili nesposobni za let. Istraživanje dr Yosefa Kiata (Univerzitet u Tel Avivu), objavljeno u Communications Biology, prvi put dokumentuje linjanje kod ne-ptičjih dinosaura koristeći očuvanu pigmentaciju perja. Nalaz sugeriše da je evolucija leta bila kompleksnija i da su neke vrste mogle izgraditi, a potom izgubiti letne sposobnosti.
Fosili Stari 160 Miliona Godina Menjaju Shvatanje O Evoluciji Leta — Anchiornis Otkriva Skriveni Trag
160-million-year-old Anchiornis fossils. (photo credit: TEL AVIV UNIVERSITY)
Novo istraživanje na fosilima starim oko 160 miliona godina menja način na koji naučnici razumeju evoluciju leta. Analiza jedinstveno sačuvanih pera kod malenog dinosaura Anchiornis otkriva obrasce linjanja (molt) koji ukazuju da ti primerci najverovatnije nisu bili sposobni za letenje — nalaz koji podstiče revidiranje dosadašnjih teorija o nastanku i gubitku letnih sposobnosti.
Istraživanje je predvodio dr Yosef Kiat iz School of Zoology i Steinhardt Museum of Natural History na Univerzitetu u Tel Avivu, u saradnji sa timovima iz Kine i SAD. Rad je objavljen u recenziranom časopisu Communications Biology i predstavlja prvu dokumentaciju obrasca linjanja u ne-ptičjih dinosaura.
Šta su naučnici uradili? Tim je analizirao devet izuzetno očuvanih fosila Anchiornis-a iz istočne Kine. Zbog očuvanih boja pera — uključujući bela krilna pera sa karakterističnom crnom tačkom na vrhu — istraživači su mogli da razlikuju potpuno razvijena pera od onih koja su bila u fazi rasta. To je omogućilo praćenje obrazaca zamene pera, proces poznat kao linjanje (molt).
Zašto je linjanje važno? Kod savremenih ptica, obrazac linjanja korelira sa sposobnošću leta: ptice koje lete linjaju simetrično i postepeno kako bi sačuvale funkciju krila, dok ptice koje ne lete imaju nasumičnije i nepravilnije linjanje. Analizom svih devet fosila, tim je ustanovio da zamena pera kod Anchiornis-a nije bila koordinisana i simetrična.
"Na osnovu iskustva sa savremenim pticama, identifikovao sam obrazac linjanja koji ukazuje da su ovi dinosaurusi verovatno bili bez sposobnosti letenja," rekao je dr Kiat.
Ovaj nalaz pomera fokus sa isključivo morfoloških, skeletnih pokazatelja (poput dužine krila i strukture kostiju) na direktne, funkcionalne dokaze o ponašanju — u ovom slučaju o tome kako su perje i njegovo obnavljanje uticali na životni stil životinje.
Širi značaj: Rezultati pokazuju da evolucija leta nije bila jednostavan, linearan proces. Neki rodovi mogli su razviti primitivne sposobnosti sletanja ili klizanja, a kasnije ih izgubiti pod uticajem promena u životnoj sredini — slično kao što danas vidimo kod nojeva ili pingvina. Otkriće ističe složenost i raznolikost puteva kojima su se razvila krila i letne sposobnosti kod dinosaura i ptica.
Zaključak: Anchiornis se sada pridružuje listi pernatih dinosaura koji su verovatno bili neletni, a analiza linjanja u fosilima otvara novi, direktan pristup proučavanju evolucije leta. Dalja istraživanja sličnih fosila mogla bi dodatno razjasniti kada su i kako nastajale — i gubile se — različite letne strategije.
Pomozite nam da budemo bolji.
