Naučnici upozoravaju da mikroplastika koja ulazi u organizam putem hrane može delovati na nekoliko puteva koji potencijalno štete mozgu, uključujući slabljenje krvno‑moždane barijere, aktivaciju imunog odgovora i oštećenje mitohondrija. Iako postoje indicije da bi to moglo doprineti procesima povezanim sa Alchajmerovom i Parkinsonovom bolešću, dokazi iz studije nisu dovoljni da potvrde uzročnost kod ljudi. Autori pozivaju na hitna dodatna istraživanja i preporučuju smanjenje izloženosti plastici u domaćinstvu.
Mikroplastika i mozak: Mogu li sitne čestice ubrzati neurodegenerativne bolesti?
More and more microplastics, released by everyday objects like water bottles and plastic bowls, are being found in the human body. Robert Michael/dpa
Sitni, gotovo nevidljivi komadići plastike koji dospevaju u ljudski organizam putem hrane i okoline sve su veća briga naučnika zbog potencijalnih efekata na mozak. Istraživači upozoravaju da mikroplastika može delovati na više puteva koji bi, bar teoretski, mogli doprineti oštećenju mozga i ubrzavanju neurodegenerativnih procesa.
Šta je pokazalo istraživanje?
U radu objavljenom u decembru u časopisu Molecular and Cellular Biochemistry, tim sa University of Technology Sydney (UTS) i Auburn University identifikovao je pet glavnih puteva kroz koje mikroplastika može negativno uticati na moždano zdravlje: slabljenje krvno‑moždane barijere, aktivacija imunog odgovora u mozgu, oštećenje mitohondrija, direktna povreda neurona i pojačani oksidativni stres koji može dovesti do poremećaja ćelijskih funkcija.
„Mikroplastika zapravo oslabljuje krvno–moždanu barijeru i čini je propusnom. Kada se to dogodi, aktiviraju se imune ćelije i inflamatorni molekuli, što potom dodatno šteti ćelijama same barijere,” rekao je Kamal Dua (UTS).
Iako telo izbacuje većinu godišnje unete plastike (koja je procenama slična veličini tanjira), autori upozoravaju da se male količine ipak mogu akumulirati u organima i izazvati lokalne upalne reakcije. Zbog toga što organizam prepoznaje mikroplastiku kao stranog uljeza, mikroglija i druge imune ćelije u mozgu mogu ostati dugoročno aktivirane — stanje koje samo po sebi može doprineti oštećenju nervnog tkiva.
Research has previously shown that the level of microplastic contamination is particularly high in the brain – up to 30 times higher than in the liver or kidneys. Ingo Wagner/dpa
Veza sa Alchajmerom i Parkinsonom
Jedno od najosetljivijih pitanja je da li mikroplastika može doprineti nakupljanju beta‑amiloida i tau proteina povezanih sa Alchajmerovom bolešću ili da li doprinosi oštećenju neurona koje se vidi kod Parkinsonove bolesti. Autori izričito naglašavaju da trenutni dokazi nisu dovoljno snažni da potvrde direktnu uzročnu vezu kod ljudi — većina podataka dolazi iz laboratorijskih i životinjskih modela.
Praktični saveti za potrošače: smanjite izloženost plastici — koristite staklene ili metalne posude, izbegavajte plastične daske za sečenje i prekomerno pakovanu hranu, birajte prirodna vlakna umesto sintetičkih tekstila i smanjite upotrebu sušilice za veš kada je moguće.
Zaključak: Studija ukazuje na zabrinjavajuće mehanizme kojima mikroplastika može uticati na mozak, ali ne daje konačan odgovor. Potrebna su dodatna epidemiološka, eksperimentalna i klinička istraživanja kako bi se razjasnila stvarna opasnost za ljudsko zdravlje i razvile efikasne smernice za zaštitu populacije.
Pomozite nam da budemo bolji.
