Nova studija u časopisu GeroScience pokazuje da italijanski stogodišnjaci imaju veći udeo DNK povezan sa Zapadnim lovcima‑sakupljačima (WHG) nego opšta populacija. Analiza više od 300 stogodišnjaka i skoro 700 odraslih pokazala je da svako malo povećanje WHG udela korelira sa ~38% većom šansom za dostizanje 100 godina. Efekat je posebno izražen kod žena, koje su bile više od dva puta verovatnije da dostignu stotu uz veći udeo WHG DNK. Ipak, reč je o asocijaciji koja zahteva dalja istraživanja.
Drevna DNK Povećava Šanse Za Stotu? Italijanski Stogodišnjaci Imaju Veći Udeo WHG Sastava
Ancient DNA explains why some people live to be over 100
Nova genetska analiza otkriva da italijanski stogodišnjaci nose veći udeo DNK povezan sa Zapadnim lovcima‑sakupljačima (Western Hunter‑Gatherers, WHG) u poređenju sa opštom populacijom, što može pomoći u razumevanju faktora koji doprinose dugovečnosti.
U istraživanju objavljenom u časopisu GeroScience, naučnici su uporedili genome više od 300 Italijana koji su dostigli 100 i više godina sa genomima skoro 700 zdravih odraslih osoba prosečne starosti oko 50 godina. Analiza je takođe uključila poređenje sa drevnim genomima četiri velike populacione komponente koje su oblikovale genetski sastav današnje Italije: Zapadni lovci‑sakupljači (WHG), anatolijski neolitski poljoprivrednici, bronzanodobne nomadske grupe i populacije poreklom iz Irana i Kavkaza.
Glavni nalazi
Naučnici su utvrdili da je jedino porast udela WHG komponente bio statistički povezan sa većom verovatnoćom dostizanja 100 godina. Prema istraživanju, svako malo povećanje udela WHG DNK bilo je povezano sa približno 38% većom verovatnoćom da osoba postane stogodišnjak. Efekat je bio izraženiji kod žena: žene sa većim udelom WHG DNK bile su >2 puta verovatnije da dostignu stotu u poređenju sa muškarcima sa manjim udelom ove komponente.
An elderly resident puts her hand on a face mask (AFP via Getty Images)
„Sadašnja studija pokazuje po prvi put da WHG linija... doprinosi dugovečnosti u italijanskoj populaciji,“ navode autori u radu objavljenom u GeroScience.
Moguća objašnjenja i ograničenja
Istraživači pretpostavljaju da su varijante povezane sa WHG poreklom mogle biti pod selektivnim pritiskom tokom Poslednjeg Glacijalnog Maksimuma, kada su preci morali da se prilagode ekstremnim uslovima i ograničenim izvorima hrane. Neke od ovih varijanti mogle bi doprinositi efikasnijem metabolizmu ili većoj otpornosti na stres povezan sa starenjem.
Važno je naglasiti da je reč o asocijaciji, a ne o dokazanoj uzročnosti: povećan udeo WHG DNK je povezan sa većom verovatnoćom dugovečnosti, ali to ne znači da sam taj genom jedini determinira dug život. Okolina, stil života i socijalni faktori takođe igraju značajnu ulogu.
Ovo otkriće otvara put daljim istraživanjima koja bi mogla preciznije identifikovati specifične varijante i mehanizme preko kojih drevni genetski sastav utiče na zdravlje i dugovečnost danas.
Pomozite nam da budemo bolji.
