Divovski fenjeri iz San Fernanda: Šestmetarski sjaj, porodične radionice i strah od izumiranja zanata

U San Fernandu, gradu na severozapadu od Manile, svake sredine decembra nebo se obasja rukom rađenim divovskim fenjerima visine do šest metara (oko 20 stopa). Ovaj spektakl svetla i muzike deo je tradicionalnog Giant Lantern Festival-a, događaja koji privlači hiljade gledalaca i slavi više od sto godina dugu tradiciju izrade fenjera.

Tradicija, tehnika i porodične radionice

Fenjeri koje takmiče lokalni majstori mogu sadržati i do 12.000 sijalica snage 50 vati, sinhronizovanih preko gotovo 15 kilometara električnih kablova. Masivne konstrukcije teže i do tone, a troškovi izrade ponekad dostižu do milion pezosa (oko 17.000 USD). Za izradu jedne takve svetlosne instalacije potreban je tim od oko 20 ljudi i rad koji traje približno tri meseca.

Preko generacija, zanat ostaje u rukama porodica: Karl Quiwa, 31, kaže da njegova loza pravi fenjere od prvog izdanja festivala 1908. godine, a on sam rad vidi i kao "versku obavezu". Edmar David, čiji je rad 2024. proglašen najboljim, ističe da radionice svake godine prodaju i hiljade manjih fenjera — uključujući i kupce među milionima filipinskih radnika u inostranstvu.

Ikone i proces stvaranja

Fenjeri simbolizuju Zvezdu Vitlejema i mešaju religijske motive sa savremenim vizuelnim rešenjima i muzikom, od filipinskog repa do tradicionalnih božićnih pesama. Tokom nastupa, velike metalne „rotore“ timovi okreću ručno kako bi postigli kaleidoskopski efekat koji ponekad proizvodi iskre — zbog čega su vatrogasci često u pripravnosti.

"Fenjeri donose radost, svetlo i nadu. Bez njih je život tužan,"

— Edmar David, dizajner

Pretnje opstanku zanata

I pored velike popularnosti, majstori zabrinuto upozoravaju da tehnologija i nezainteresovanost mladih prete da naruše opstanak zanata. Florante Parilla, koji se tim poslom bavi više od 30 godina, kaže da gotovo svi proizvođači imaju porodične ili prijateljske veze, ali da je danas sve teže pronaći mlade učenike spremne da nastave tradiciju.

Quiwa dodaje da je među takmičarima veoma malo mladih: „Većina današnje dece je vezana za mobilne telefone i igre, ne izlaze toliko i ne pokazuju interes za zanate. Možda ćemo mi biti poslednji takvi.“

Zašto je festival važan

Gradonačelnikov ured podseća da je zanat nastao iz noćnih procesija španskih fratra tokom više od 300 godina kolonijalne vlasti. Danas festival nije samo takmičenje svetla, već i živa kulturna tradicija koja okuplja zajednicu, promoviše lokalno zanatstvo i podseća na istorijske veze i porodične priče koje stoje iza svakog fenjera.

Bez obzira na izazove, san Fernando i dalje svetli — ali pitanje prenošenja znanja i veština na sledeću generaciju ostaje ključno za budućnost ove jedinstvene božićne tradicije.