Antarktik Se Menja: Fotografije Iz Lemaire Kanala Pokazuju Bogat Život i Alarmantne Klimatske Promene

Južni okean je jedno od najudaljenijih mesta na Zemlji, ali to ne znači da je miran. Burni talasi koji mogu progutati brodove stvaraju stalan zvuk mora duž Antarktičkog poluostrva. Ipak, na prvi pogled prizor deluje spokojno — duboko plavo more i zaslepljujuće beli led.

Nešto stotina metara od obale pluta mali čamac sa dvadesetak turista u jarkocrvenim jaknama. Sa dalekozorima traže orke, foke i pingvine koji ovu tundru nazivaju domom.

Nalaze se u Lemaire kanalu, često nazivanom „Kodak Gap“ zbog gotovo savršenih litica i ledenih formacija. Ovaj uzak, plovni prolaz daje svima koji stignu tako daleko priliku da jasno vide šta je u opasnosti dok klimatske promene — pretežno izazvane sagorevanjem nafte, gasa i uglja — podižu globalne prosečne temperature.

Antarktičko poluostrvo jedno je od najbrže zagrevajućih područja na planeti. More koje ga okružuje igra ključnu ulogu kao rezervoar ugljen-dioksida: prema Nacionalnoj upravi za okeane i atmosferu (NOAA), Južni okean apsorbuje značajan deo CO2 koji emituju ljudi — procene govore o približno 40% višeg kapaciteta apsorpcije u nekim merilima.

Na terenu su zabeležene žive scene: gentu pingvini, prepoznatljivi po vitkim narandžastim kljunovima i belim oznakama iznad očiju, prave pauze između ronjenja i gnežđenja na izloženom kamenu. Kako se klima menja, ovi pingvini se sele južnije i njihova populacija raste jer bolje koriste stenovite obale i otvorenu vodu.

S druge strane, adelijevi pingvini nemaju tako povoljnu prognozu. Ove krupnije ptice sa kratkim perajama oslanjaju se na morski led za odmor i zaštitu od predatora; gubitak leda ugrožava dostupnost hrane i mesta za odmor. Jedna studija procenjuje da bi do 2100. godine oko 60% kolonija adelijevih pingvina oko Antarktika moglo biti ugroženo.

Podaci NASA-e ukazuju na dramatičan gubitak leda: između 2002. i 2020. prosečno je otapljano oko 149 milijardi metričkih tona antarktičkog leda godišnje. Posledice se već vide — manje plutajućeg leda, sve veća izloženost stenovitih obala i premještanje vrsta.

Za turiste, Antarktik i dalje deluje kao golemi glečerski prostor u kojem opstaju samo vrste prilagođene surovim uslovima. U Drakovom prolazu (Drake Passage) posmatrači često stoje zadivljeni dok orke prolaze uskim kanalom, a ptice kao pintado tereli kruže iznad njih — prizori koji će, kako upozoravaju naučnici, u narednim decenijama verovatno biti promenjeni.

Šta ovo znači

Promene na Antarktičkom poluostrvu nisu daleka priča — one su indikator velikih klimatskih procesa koji utiču na nivo mora, bioraznolikost i globalne klimatske obrasce. Fotografije iz Lemaire kanala jasno pokazuju bogatstvo života, ali i vrednost i ranjivost tog ekosistema pred ubrzanim zagrevanjem.

Izvori: Associated Press, NOAA, NASA.