Istraživanje na više od 45.000 učesnika iz 53 zemlje pokazalo je da narcizam nije ograničen samo na bogate ili izrazito individualističke države. Nemačka je rangirana kao najnarcističkija, dok su među najmanje narcističkim zemljama navedene Srbija, Irska i Ujedinjeno Kraljevstvo. Ključni prediktori — mladi, muški pol i viši društveni status — slični su globalno, što ukazuje na univerzalne ljudske pokretače ove osobine. Autori ističu i moguće ograničenja studije i pozivaju na dodatna istraživanja.
Koja Zemlja Je Najnarcističkija? Novi Globalni Podaci Pokazuju Neočekivane Rezultate
Lead image: delcarmat / Shutterstock
Optužbe za narcizam sve su češće u popularnoj kulturi, ali šta pokazuju empirički podaci kada se to pitanje postavi sistematski? Novo istraživanje koje obuhvata više od 45.000 ljudi iz 53 zemlje mapiralo je distribuciju grandioznog narcizma — oblika koji obuhvata samopromociju, potrebu za pažnjom, takmičarski duh i omalovažavanje drugih — i otkrilo nekoliko iznenađujućih obrazaca.
Suprotno očekivanjima, Sjedinjene Američke Države nisu bile na vrhu liste. Najviši prosečan skor zabeležila je Nemačka, a iza nje su se našli Irak, Kina, Nepal i Južna Koreja. Sa druge strane, među zemljama sa najnižim prosekom našle su se Srbija, Irska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Holandija i Danska. Nalazi su objavljeni u časopisu Self and Identity.
Autori su ispitivali kako se narcistične crte povezuju sa demografskim i kulturološkim faktorima: starost, pol, percipirani društveni status, stepen kolektivizma naspram individualizma i BDP po glavi stanovnika. Među važnijim rezultatima su:
- Viši BDP po glavi stanovnika povezan je sa većim prosečnim nivoima narcizma.
- Kolektivističke zemlje (npr. Kina i Nepal) često su imale povišene vrednosti određenih aspekata narcizma, naročito težnju za statusom i divljenjem.
- Osnovni demografski prediktori — mladost, muški pol i viši društveni status — bili su konzistentni u različitim kulturama.
„Iako postoje razlike između kultura, tipovi ljudi koji su skloniji narcizmu su prilično uniformni širom sveta,“ kaže William Chopik, koautor studije i istraživač sa Michigan State University.
Autori raspravljaju o mogućim objašnjenjima: u zemljama sa većim prihodima ljudi su često više usmereni na status i prestiž, što može podstaći narcističke ponašanja. Takođe, u složenim društvenim hijerarhijama strateška potraga za pažnjom i statusom može imati adaptivne funkcije — što može objasniti prisustvo ovih crta i u nekim kolektivističkim društvima.
Važno je napomenuti i ograničenja: studija se oslanjala primarno na samoprocene i uzorke koji se razlikuju među zemljama, pa autori ističu potrebu za dodatnim istraživanjima koja bi koristila raznovrsnije metode i uzorke kako bi se uzroci i posledice narcizma bolje razjasnili.
Zaključak studije sugeriše da su tendencije ka narcizmu delom utemeljene u univerzalnim ljudskim motivima (status, priznanje, razvoj identiteta), a manje isključivo proizvodom savremenih kulturnih promena. To ne znači da kultura nema uticaja na prosečan nivo narcizma — ona ga oblikuje — ali demografski profili sklonosti ostaju dosledni širom sveta.
Implications: Rezultati imaju značaj za psihologe, kreatore javnih politika i obrazovne sisteme jer ukazuju gde i kako se može usmeriti rad na promociji empatije i zdravih oblika samoprepoznavanja, naročito među mladima i u društvima u kojima je pritisak za status visok.
Pomozite nam da budemo bolji.
