Nova studija sugeriše da Zemljino magnetno polje usmerava nabijene čestice iz atmosfere prema Mesecu. Simulacije tima sa University of Rochester pokazuju da model moderne Zemlje bolje objašnjava prisustvo hlapljivih elemenata u lunarnom regolitu nego scenarij bez magnetnog polja. Proces taloženja u magnetotailu mogao je trajati milijardama godina, čineći Mesec potencijalnom vremenskom kapsulom za istoriju Zemljine atmosfere.
Zemljina Atmosfera „Curi” Na Mesec — Magnetno Polje Usmerava Hlapljive Čestice
An illustration of Earth's magnetotail, and how it can funnel particles, such as oxygen, to the Moon. (Osaka University/NASA)
Mesec nema pravu atmosferu, ali nova studija ukazuje da je Zemlja, u određenom smislu, već milijardama godina nesebično slala deo svoje atmosfere prema lunarnoj površini. Naučnici su u regolitu Meseca otkrili neočekivano velike količine hlapljivih elemenata, a nova objašnjenja ukazuju na važnu ulogu Zemljinog magnetnog polja.
Šta su otkrili istraživači?
Uzorci doneti sa misija Apollo pokazali su povišene koncentracije hlapljivih supstanci, posebno azota, koje nije moglo u potpunosti da objasni samo dejstvo solarnog vetra ili meteoroida. Tim astrofizičara sa University of Rochester simulirao je dva scenarija: model „rane Zemlje” bez snažnog magnetnog polja uz jači solarni vetar i model „moderne Zemlje” sa snažnim magnetnim poljem i slabijim solarnim vetrom.
Neočekivan ishod
Iznenađujuće, model moderne Zemlje bolje je odgovarao opažanjima. Prema autorima studije, solarni vetar ionizuje čestice u Zemljinoj atmosferi — stvarajući nabijene čestice koje se zatim kreću duž linija magnetnog polja. Magnetosfera naše planete nije sferna — oblikovana je u dugu magnetnu „repnu” zonu (magnetotail) zbog pritiska solarnog vetra. Kada Mesec prolazi kroz taj magnetni rep, deo nabijenih atmosferskih čestica taloži se u regolitu.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Zašto je to važno?
Ovaj proces objašnjava prisustvo azota i drugih hlapljivih elemenata na Mesecu i mogao je da traje milijardama godina, što omogućava postepeno nakupljanje. Ranija istraživanja već su sugerisala da sličan mehanizam može dopremati kiseonik ili čak doprineti lokalnom stvaranju vode i oksidacije (rđanja) na površini Meseca.
Mesec kao vremenska kapsula
Pošto se sastav Zemljine atmosfere i intenzitet magnetnog polja menjaju kroz geološko vreme, lunarni regolit može čuvati geokemijske zapise tih promena. To znači da Mesec predstavlja potencijalno vredan arhiv atmosferske istorije naše planete.
Studija je objavljena u časopisu Nature Communications Earth & Environment.
Dalja ispitivanja regolita sa postojećih i budućih misija, kao i naprednije simulacije, pomoći će da se utvrdi tačan obim i tempo ovog procesa. Autorima je posebno zanimljivo kako se različiti izvori — solarni vetar, meteoroidi i atmosferski izdanci — međusobno kombinuju u oblikovanju hemijskog sastava mesečeve površine.
Pomozite nam da budemo bolji.
