Mišel Bašel, bivša predsednica Čilea i prva direktorka UN Women, nominovana je za sekretarku generalnu UN i tvrdi da je svet spreman za ženu na toj poziciji. Nominovao ju je Gabrijel Borik, a ona sada traži podršku novoizabranog predsednika Hozea Antonija Kasta. Bašel obećava modernizaciju, veću efikasnost i transparentnost UN ako bude izabrana. Za mesto se takmiče i Rebeca Grynspan, Alicia Bárcena, Mia Mottley i Rafael Grossi.
Mišel Bašel: „Svet Je Spreman Za Ženu Na Čelu UN“, Kaže Bivša Predsednica Čilea
Chile's former president Michelle Bachelet believes it's time for a woman at the helm of the UN (Raul BRAVO)(Raul BRAVO/AFP/AFP)
Mišel Bašel, bivša predsednica Čilea koja je u istoriji regiona ostavila trag kao prva žena ministarka odbrane i prva predsednica izabrana na dva mandata, kandidovana je za sekretarku generalnu Ujedinjenih nacija i poručuje da je „svet spreman“ za žensko rukovodstvo na toj funkciji.
Sedamdesetčetvorogodišnja Bašel nominovana je u septembru od strane odlazećeg čileanskog predsednika Gabrijela Borika. Nakon nominacije, traži podršku novoizabranog predsednika Hozea Antonija Kasta — sa kojim se sastala u ponedeljak kako bi razgovarala o svojoj kandidaturi.
Vizija i prioriteti
Bašel je nakon susreta za AFP istakla da bi prisustvo žene na mestu sekretarke generalne donelo «drugačiji doprinos kroz drugačiji tip liderstva». Ako bude izabrana, najavila je da će raditi na modernizaciji UN sistema: većoj efikasnosti, transparentnosti i odgovornosti organizacije.
Položaj Latinske Amerike i istorija UN
Ujedinjene nacije ove godine navršavaju 80 godina, a do sada nikada nisu imale ženu na čelu. Jedini predstavnik Latinske Amerike koji je bio sekretar general bio je Peruanac Javier Pérez de Cuéllar (1982–1991). Kako se mandat aktuelnog portugalskog sekretara generalnog približava kraju, tradicionalna rotacija regiona stavlja Latinsku Ameriku u prvi plan za sledeću nominaciju.
Karijera
Bašel je obavljala dužnost predsednice Čilea u dva mandata (2006–2010 i 2014–2018), bila je prva direktorka novoosnovane agencije UN Women, a potom i Visoka komesarka UN za ljudska prava — pozicije koje joj daju međunarodno iskustvo i vidljivost u diplomatiji i zaštiti ljudskih prava.
O regionalnim tenzijama i mogućnostima posredovanja
Komentarišući rastuće tenzije između Venecuele i SAD — uključujući veliki pomorski raspored u Karibima i akcije protiv plovila optuženih za krijumčarenje — Bašel je rekla da ponekad uspešniji put ka rešenju predstavlja posredovanje van formalnih okvira UN. Predsednici Brazila i Meksika, Luiz Inácio Lula da Silva i Claudia Sheinbaum, već su ponudili regionalno posredništvo.
„Ne mora uvek da interveniše celo Generalno skupština ili Savet bezbednosti. Kada je jedna od zemalja u konfliktu član Saveta i ima pravo veta, to često nije najbolje mesto za traženje rešenja“, objasnila je Bašel, ukazujući da bi moćni regionalni posrednici mogli dati dobar odgovor.
Konkurencija za mesto sekretara generalnog
Pored Bašel, u trci su još tri kandidatinje iz Latinske Amerike: kostarikanka Rebeca Grynspan (generalna sekretarka UNCTAD), meksička ministarka za životnu sredinu Alicia Bárcena i premijerka Barbadosa Mia Mottley. Jedini muškarac iz regiona među najistaknutijim kandidatima je Rafael Grossi, direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju iz Argentine.
Bašelova kampanja će zavisiti od šire diplomatske podrške u regionu i među članicama UN, ali i od sposobnosti da artikuliše jasnu viziju reforme i efikasnijeg upravljanja multilateralnim telima.
Pomozite nam da budemo bolji.
