Samit u Sahelu: Glavni Izazovi Regiona i Da Li Novi Zajednički Bataljon Može Pomоći?

Mali, Burkina Faso i Niger najavili su formiranje zajedničkog vojnog bataljona od oko 5.000 vojnika na završetku dvodnevnog samita Alijanse država Sahela (AES) u Bamaku. Cilj bataljona je borba protiv naoružanih grupa i jačanje bezbednosti granica u jednom od najsiromašnijih i najnestabilnijih regiona Afrike.

Šta je dogovoreno?

Vođe tri države dogovorile su osnivanje bataljona sa mandatom fokusiranim na antiterorizam i kontrolu granica. Ibrahim Traoré iz Burkine Faso imenovan je za predsedavajućeg alijanse i najavio je "velike" zajedničke operacije protiv naoružanih grupa. Takođe je pokrenuta i AES Television kao kanal koji, kako su naveli zvaničnici, treba da suzbija dezinformacije i promoviše regionalni narativ.

Geopolitički zaokret i bezbednosni partneri

U proteklih nekoliko godina vojne vlasti u ove tri zemlje raskrstile su sa dugogodišnjim bezbednosnim partnerima – Francuskom i SAD – i približile se Rusiji. Mali je angažovao privatne vojne formacije vezane za Moskvu (Wagner, a zatim i borce poznate kao Africa Corps), dok su ruske snage prisutne i u manjim jedinicama u Burkini Faso i Nigeru. Posledice takvog zaokreta prate i diplomatske sankcije i obustave pomoći od zapadnih partnera.

General Omar Tchiani, vođa vojne vlasti Nigera: „AES je okončao sve okupacione snage u našim zemljama. Nijedna država ni interesna grupa više neće odlučivati umesto naših zemalja.“

Procena efikasnosti i kritike

Analitičari upozoravaju da oslanjanje na ruske plaćenike nije donelo smanjenje nasilja, te da postoje brojne optužbe za kršenja ljudskih prava. Ulf Laessing ističe da je od dolaska ruskih snaga bezbednosna situacija u nekim oblastima pogoršana, dok Rida Lyammouri napominje da Moskva manje uslovljava politički angažman u pogledu unutrašnjih pitanja – ali ni to nije donelo jasne pobede protiv ekstremističkih grupa.

Glavni bezbednosni akteri i dinamika sukoba

U regionu deluju brojne naoružane formacije. Najuticajnije su:

• JNIM (Jama'at Nusrat al-Islam wal-Muslimin) – koalicija povezana sa al-Qaedom, snažno prisutna u centralnom i severnom Maliju, širi se kroz Burkinu Faso i zapadni Niger;
• ISGS (ISIL u Velikom Saharu) – aktivan u istočnom Maliju, zapadnom Nigeru i delovima Burkine Faso;
• FLA (Front za oslobođenje Azawada) – tuareško separatističko pokretanje formirano 2024. koje napada i malijske i ruske snage.

Konflikt ima duboke korene: već 2012. godine je došlo do pobune Tuarega i kratkotrajnog proglašenja nezavisnosti Azawada, što je dovelo do otvorenog sukoba, uključenja islamističkih grupa i kasnije međunarodne intervencije 2013. godine.

Socio-ekonomske posledice

Osim bezbednosne krize, region trpi i ekonomske posledice: JNIM je uvodio blokade na glavnim putevima i napadao kamione s gorivom iz obalnih država (Senegal, Obala Slonovače), što ozbiljno ugrožava snabdevanje Malija i dovodi do rasta cena i društvenih tenzija. Diplomat­ska izolacija od Zapada i regionalnih tela dodatno pogoršava ekonomsku situaciju.

Da li će zajednički bataljon uspeti?

Analitičari ocenjuju da vojna sila može donekle ublažiti pritisak, ali da ne može sama rešiti korene konflikta. Potrebni su politički pregovori, lokalna pomirenja i razvojne mere uz istovremenu koordinaciju sa civilnim vlastima i međunarodnim akterima. Bez sveobuhvatne strategije, rizik od širenja nasilja i dalje ostaje visok.

Zaključak

Formiranje zajedničkog bataljona i pokretanje AES Television su značajni koraci ka većoj regionalnoj koordinaciji, ali su pred ove zemlje i dalje teški izazovi: razgranati i dobro ukorenjeni oružani akteri, ekonomska ranjivost i diplomatska izolacija. Dugoročno rešenje zahteva kombinaciju vojne, političke i ekonomske strategije.