Nova studija na muškima miševima otkriva da čak i niske, periodične doze aspartama (~1/6 prihvatljive ljudske dnevne doze po WHO) tokom jedne godine mogu izazvati promene u funkciji srca i mozga. Miševi su imali 10–20% manje telesne masti, smanjenu efikasnost pumpanja srca, poremećeno preuzimanje glukoze u mozgu i blage kognitivne probleme. Autori pozivaju na preispitivanje smernica i preporučuju oprez, naročito za decu i adolescente.
Čak i Male Doze Aspartama Mogu Štetiti Srcu i Mozgu, Pokazuje Studija na Miševima
Sweetener tablets and hand with box whit cup of tea
Aspartam, veštački zaslađivač koji se nalazi u žvakaćim gumama, gaziranim pićima i stolnim zaslađivačima, mogao bi imati dugoročne negativne efekte na srce i mozak čak i pri niskim dozama, prema novoj studiji sprovedenoj na miševima.
Kako je sprovedeno istraživanje
Tim iz Centra za kooperativna istraživanja u biomaterijalima u Španiji tokom godinu dana dodavao je male količine aspartama u ishranu >muških miševa. Doza je primenjivana tri dana svake dve nedelje i iznosila je približno jednu šestinu (~1/6) trenutno prihvatljivog dnevnog unosa za ljude, kako ga definiše Svetska zdravstvena organizacija (WHO).
The researchers investigated the effects ofaspartameon mice, looking at the animals' metabolism, heart function, cognitive performance, and inflammatory cells. (Aiestaran-Zelaia et al.,Biomed. Pharmac., 2025)
Glavni nalazi
U odnosu na kontrolnu grupu, miševi izloženi aspartamu pokazali su sledeće promene:
- 10–20% manje telesne masti na kraju studije;
- smanjena efikasnost pumpanja srca i manji strukturni i funkcionalni znaci srčanog stresa;
- promenjena dinamika preuzimanja glukoze u mozgu — inicijalni porast, a zatim značajan pad do kraja godine;
- blagi kognitivni deficit u ponašanju: sporije kretanje, duže vreme za pronalaženje izlaza iz lavirinta i slabiji rezultati u testovima pamćenja i učenja.
"Studija pokazuje da dugotrajna izloženost veštačkim zaslađivačima može negativno uticati na funkciju organa čak i pri malim dozama, što sugeriše da bi važeće smernice za potrošnju trebalo kritički preispitati," navode autori.
Ograničenja i kontekst
Postoji niz važnih ograničenja koja treba imati na umu pre nego što se zaključci prenesu na ljude:
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
- studija je rađena na muškim miševima — rezultati na životinjama nisu direktno prenosivi na ljude;
- primenjen je specifičan režim doziranja (periodične male doze) tokom godinu dana; drugi režimi (npr. svakodnevna upotreba) mogu dati različite rezultate;
- uticaj može zavisiti od starosti životinja, prateće ishrane i drugih faktora.
Autori napominju da su kognitivne promene u ovom eksperimentu bile relativno blage u poređenju sa ranijim studijama u kojima su miševi dobijali aspartam svakodnevno ili tokom intenzivnijih perioda. Moguća objašnjenja uključuju adaptaciju živих organizama na dugotrajnu izloženost ili veći prag tolerancije kod starijih životinja.
Širi značaj
Iako su veštački zaslađivači, uključujući aspartam, često korišćeni kao zamena za šećer zbog nižeg energetskog unosa i potencijalne pomoći u kontroli telesne mase i smanjenju rizika od dijabetesa tipa 2, sveukupni bezbednosni profil zahteva dodatno proučavanje. Ranije su studije povezujule zaslađivače sa promenama koje su asocirane sa demencijom, aterosklerozom i oboljenjima jetre, ali neposredna uzročnost kod ljudi još nije dokazana.
Autorii zaključuju da ovi nalazi sugerišu potrebu za kritičkim preispitivanjem važećih granica bezbednosti za ljude i preporučuju oprez, posebno kod dece i adolescenata, dok se neurološke posledice bolje ne razjasne.
Studija je objavljena u časopisu Biomedicine & Pharmacotherapy.
Pomozite nam da budemo bolji.
