Orbitalna Kriza 2025.: Napukao Prozor Shenzhou‑20, Pokrenuta Hitna Misija — Hoće Li Se Nešto Promeniti?

Zemlja je i dalje okružena ljudskim ostacima koji kruže u orbiti, a problem se iz godine u godinu pogoršava. U 2025. nije bilo izuzetka: stručnjaci procenjuju da oko 130 miliona fragmenata orbitalnog otpada kruži oko planete — od ostataka raketnih stupova i napuštenih satelita do fragmenata nastalih usled testova antisatelitskog naoružanja.

Šta se dogodilo sa Shenzhou‑20

Dok su se astronauti kineske misije Shenzhou‑20 pripremali za odvezivanje od kineske svemirske stanice 5. novembra, posada je otkrila sitnu napuklinu na pogledu (viewport) letelice. Procena je bila da je uzrok fizički udar sitne svemirske krhotine, zbog čega je letelica postala neadekvatna za siguran povratak posade.

Kao odgovor, kineske vlasti su pokrenule prvu hitnu lansirnu proceduru u okviru svog programa ljudskih misija: bespilotni i teretni Shenzhou‑22 lansiran je 25. novembra. Alternativni povratak posade izveden je pomoću Shenzhou‑21, čime su se astronauti bezbedno vratili na Zemlju.

China's Shenzhou-20 commander Chen Dong salutes a crowd. | Credit: VCG/Getty Images

Kesslerov sindrom i rizik kaskadnih sudara

Pitanje nije samo pojedinačan incident: svako kršenje te vrste povećava verovatnoću sudara koji stvaraju dodatne krhotine — tzv. Kesslerov sindrom. Taj kaskadni efekat prvi su 1978. opisali Donald Kessler i Burton Cour‑Palais, a danas je opasnost još realnija zbog brzog rasta broja satelita i lansiranja.

Šta kažu stručnjaci

„Povratak posade je odložen zato što je mikroskopski otpad kompromitovao prozor letelice. To otkriva našu kolektivnu nesposobnost da kontinuirano i verifikovano pratimo šta kruži u orbiti“, rekao je Moriba Jah, profesor i ekspert za svemirski otpad na Univerzitetu Teksas u Ostinu.

Jah ističe da je to primer epistemološke neizvesnosti: „Kada stopa rasta neizvesnosti premaši stopu obnavljanja znanja, sigurnosne margine se istanjuju.“ Predlaže uspostavljanje audibilne zaštite orbite — zajedničkih standarda za orbitalnu situacionu svest, interoperabilnih baze znanja i sertifikacione programe koji nagrađuju misije koje smanjuju rizik.

Darren McKnight iz LeoLabs navodi glavne probleme zabeležene u 2025.: masovna proliferacija megakonstelacija (neke odgovorno, druge manje odgovorno), napuštanje raketnih tela u orbitama koje će trajati više decenija, i nedovoljna saradnja među operatorima. Prema analizama, uklanjanjem 10 najproblematičnijih objekata moglo bi se smanjiti potencijal za stvaranje otpada u niskoj Zemljinoj orbiti i do 30%.

In an era of increasing global launch rates, heightened by the buckshot approach to tossing mega-satellite constellations into Earth orbit, there’s also escalating anxiety about the ramifications from reentry of defunct space hardware. | Credit: Chelsea Thompson/NOAA

Ekološki i klimatski aspekti

Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) u izveštaju Safeguarding Space: Environmental Issues, Risks and Responsibilities ukazuje na širi ekološki kontekst: emisije prilikom lansiranja, ispuštanja letelica u stratosferu i efekti ponovnog ulaska krhotina u atmosferu mogu imati implikacije po klimu i ozonski omotač.

Put napred

Incident sa Shenzhou‑20 je praktičan primer kako mali fragment može ugroziti ljudske živote i operativnu kontinuitetnost u orbiti. Stručnjaci pozivaju na kombinaciju tehničkih, regulatornih i diplomatskih rešenja: bolje globalno praćenje, transparentnost podataka, međunarodni standardi i podsticaji za uklanjanje najvećih rizika.

Dok ne bude uspostavljeno šire, audibilno i interoperabilno upravljanje orbitalnim prostorom, slični bliski susreti i dalje će predstavljati realnu pretnju za sve koji rade u svemiru.