Analiza izotopa u zubima mosazura iz Severne Dakote pokazala je da su neki mosazauri naseljavali slatkovodne rečne sisteme, a ne samo okeane. Jedan zub ukazuje na jedinku dužine oko 11 metara, čiji izotopski potpis odgovara rečnom poreklu. Povišen nivo 13C sugeriše da su se ti predatori povremeno hranili plijenom blizu površine — moguće i utopljenim dinosaurima. Rad je objavljen u BMC Zoology.
Mosazauri Su Lovili U Rekama — Fosil Pokazuje Da Nisu Bili Samo Morski Predatori
Prehistoric Sea Monster Didn't Stick to The Oceans, Suggests Fossil Study
Mosazauri su važili za vrhunske predatore drevnih mora tokom vladavine dinosaurusa. Novo međunarodno istraživanje pokazuje da neki od ovih velikih vodenih reptila nisu živeli isključivo u slanoj vodi — već su redovno boravili i u rečnim, slatkovodnim staništima.
Tim naučnika iz Švedske, SAD i Holandije analizirao je izotope u nekoliko zuba mosazura pronađenih na lokalitetima u Severnoj Dakoti. Posebno je zanimljiv zub otkriven u unutrašnjoj poplavnoj ravnici, čije karakteristike i izotopski potpis ukazuju da je pripadao jedinki dužine oko 11 metara.
The mosasaur tooth from different angles (left), and (right) the location where it was found (red box) near aT. rextooth. (During et al.,BMC Zool., 2025)
Da bi utvrdili da li je zub poticao od životinje koja je živela u reci, a ne od ostataka dopremljenih iz okeana, istraživači su ispitali odnose izotopa kiseonika (16O/18O), stroncijuma (Sr) i ugljenika (13C) u gleđi zuba. Ovi izotopi pomažu da se razlikuju slana i slatka voda, kao i dubinske i priobalne navike ishrane.
Konkretno, slatkovodna sredina sadrži relativno više lakšeg izotopa 16O nego okean, dok lokalni nivo stroncijuma odražava geološki potpis rečnog sliva. U slučaju analiziranog zuba, kombinacija kiseoničkog i stroncijumskog potpisa bila je dosledna slatkovodnom, rečnom poreklu.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
"Veličina znači da bi životinja mogla da parira najvećim ubilačkim kitovima, što je čini izvanrednim predatorom u rečnim staništima," kaže Per Ahlberg, vertebratni paleontolog sa Univerziteta Uppsala.
Još jedna važna zapažanja dolaze iz izotopa ugljenika: povišena vrednost 13C kod zuba pronađenog pored zuba T. rex sugeriše da taj primerak nije ronio duboko kao neki drugi mosazauri. To je u skladu s tezom da se povremeno hranio plijenom blizu površine — moguće i utopljenim dinosaurima koji su završili u vodi.
Istraživači navode da se prelazak nekih populacija mosazura u slatkovodna staništa mogao dogoditi relativno kasno, u poslednjem milionu godina pre masovnog izumiranja krajem krede. Rad je objavljen u časopisu BMC Zoology.
Ovo otkriće menja sliku o ekološkoj raznolikosti mosazura i pokazuje da su neki od najvećih morskih predatora mogli predstavljati ozbiljnu pretnju i kopnenim životinjama koje su prilazile rekama i močvarama. Dalja istraživanja će pokušati da razjasne koliko su široko rasprostranjene bile ove slatkovodne populacije i kako je promena staništa uticala na kraj njihove istorije.
Pomozite nam da budemo bolji.
