Nova studija iz Kine pokazuje da prenos crevne mikrobiote od ljudi u akutnoj depresivnoj fazi bipolarnog poremećaja izaziva depresivno ponašanje i smanjenje sinaptičke povezanosti u mPFC kod miševa. Fluoksetin nije popravio ponašanje, dok je litijum doveo do značajnog poboljšanja, što podudara odgovor karakterističan za bipolarni poremećaj. Analize su identifikovale rodove poput Klebsiella i Alistipes, ali autori naglašavaju da su potrebna dalja istraživanja pre zaključaka o uzročnosti.
Crevne bakterije povezane s depresivnim epizodama bipolarnog poremećaja — studija na miševima
Inside of a digestive tract
Precizne promene u međusobnim vezama nervnih ćelija izazvane disbalansom crevne mikrobiote mogle bi pomoći da se objasne simptomi depresije kod bipolarnog poremećaja, pokazuje nova studija na miševima.
Istraživači sa Zhejiang University u Kini preneli su fekalnu mikrobiotu od ljudi koji su bili u akutnoj depresivnoj fazi bipolarnog poremećaja na laboratorijske miševe. Donori su bili dijagnostikovani kao u depresivnoj epizodi u poslednja 24 sata.
Metode i glavni nalazi
Kombinacijom neuroimaginga, genetskog sekvenciranja i ponašajućih testova istraživači su utvrdili da su miševi koji su primili mikrobiotu od pacijenata pokazivali znake depresije: smanjenu pokretljivost i manjak interesa za nagrade (anhedoniju).
A wide variety of factors are thought to contribute to bipolar disorder, including the microbiota–gut–brain (MGB) axis. (Ortega et al.,Mol. Psychiatry., 2023)
U medijalnom prefrontalnom korteksu (mPFC), regionu važnom za donošenje odluka i regulaciju emocija, registrovan je pad broja sinapsi i oslabljene veze sa moždanim centrima za nagradu. Autori navode da su ove promene u moždanoj povezanosti povezane sa ponašanjem nalik bipolarnoj depresiji.
Odgovor na lekove
Da bi proverili prirodu inducirane depresije, naučnici su testirali dva leka: fluoksetin (SSRI) i litijum (standardna terapija u bipolarnom poremećaju). Fluoksetin nije imao značajan efekat na ponašanje miševa, dok je litijum doveo do jasnog poboljšanja.
Autori ističu da je ovaj obrazac odgovora sličan onom koji se viđa kod ljudi sa bipolarom — to jest, depresivna faza često bolje reaguje na litijum nego na neke antidepresive.
Mikrobiološki nalazi i ograničenja
Analiza crevne mikrobiote iz pacijenata identifikovala je povećanu zastupljenost rodova povezanih sa negativnim efektima na zdravlje, među kojima su Klebsiella i Alistipes. Ipak, autori naglašavaju da ovakvi nalazi ne dokazuju direktnu uzročnost i da su potrebna dodatna istraživanja da se razjasni mehanizam.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Postoje brojni faktori koji utiču na razvoj bipolarnog poremećaja — genetski, životni i okolinski — pa istraživači ne tvrde da bi same crevne bakterije bile dovoljne da izazovu poremećaj. Umesto toga, mikrobiota može biti jedan od doprinosećih faktora koji povećava ranjivost ili pogoršava simptome.
Zašto je ovo važno
Studija otvara put za dalja istraživanja koja bi mogla dovesti do novih terapija usmerenih na crevnu mikrobiotu kao dodatak postojećim tretmanima. Rad je objavljen u časopisu Molecular Psychiatry.
Napomena: Rezultati su dobijeni u animalnom modelu i ne znače automatsku primenu na ljude. Potrebna su klinička ispitivanja i dalje mehanističke studije.
Pomozite nam da budemo bolji.
