Nova studija tima sa Chalmers University of Technology pokazuje da su čestice zvezdane prašine oko crvenog džina R Doradus previše male da bi ih samo zvezdano zračenje izbacilo u međuzvezdani prostor. Posmatranja na Very Large Telescopeu i detaljna analiza polarizovane svetlosti omogućili su određivanje veličine i sastava čestica. Istraživači predlažu alternative kao što su konvektivni mehuri, pulsacije i epizode brze formacije prašine. Nalazi su objavljeni u Astronomy & Astrophysics i podstiču novu fazu istraživanja raspodele elemenata u kosmosu.
Novo Istraživanje Menja Shvatanje O Širenju Zvezdane Prašine: Čestice Su Premale Da Bi Ih Samo Zračenje Nosilo
Lead image: ESO/T. Schirmer/T. Khouri; ALMA (ESO/NAOJ/NRAO)
Elementarni gradivni blokovi života — ugljenik, kiseonik i azot — verovatno potiču od crvenih džinova, ali način njihovog širenja kroz svemir dugo je bio nejasan. Nova studija tima sa Chalmers University of Technology dovodi u pitanje dugogodišnje mišljenje da zvezdani vetrovi i pritisak zračenja same po sebi nose zvezdanu prašinu daleko u međuzvezdani prostor.
Astronomi su posmatrali crvenog džina R Doradus pomoću instrumenata na Very Large Telescopeu u Čileu i analizirali polarizovanu svetlost različitih talasnih dužina koja se odbija od čestica prašine u okolini zvezde. Ta metoda im je omogućila da sa udaljenosti od preko 180 svetlosnih godina utvrde i hemijski sastav i veličinu veoma sitnih čestica prašine.
Pomoću naprednih računarskih modela istraživači su došli do neočekivanog zaključka: većina detektovanih čestica je suviše mala da bi je pritisak zvezdanog zračenja efikasno odgurnuo izgravitsionog polja zvezde. Rezultati su objavljeni u časopisu Astronomy & Astrophysics.
„Prašina je definitivno prisutna i osvetljena je zvezdom,“ objasnio je koautor studije Thiébaut Schirmer. „Ali ona jednostavno ne daje dovoljno sile da objasni ono što vidimo.“
Hipoteza da zvezdani vetrovi i pritisak zračenja sami objašnjavaju širenje prašine bila je najjednostavnije tumačenje, ali nova saznanja navode naučnike da razmotre druge procese. Koautor Wouter Vlemmings ističe nekoliko mogućih mehanizama koji bi mogli doprineti izbacivanju materije:
- Golemi konvektivni mehuri u atmosferi zvezde koji mogu pomerati materiju spolja;
- Pulsacije zvezde koje periodično podižu i ubrzavaju materiju;
- Epizode nagle formacije prašine koje stvaraju veće zrna pogodnije za podizanje vetrom.
Ovi rezultati su značajni jer menjaju način na koji razumemo transport elemenata neophodnih za formiranje planeta i nastanak života. Umesto da se oslanjamo samo na pritisak zračenja, naučnici sada istražuju dinamičnije i povremeno dramatičnije procese koji oblikuju okolinu zvezda i raspodelu materije u galaksiji.
Dalja posmatranja i napredniji modeli biće potrebni da se razjasni relativna uloga svakog od predloženih mehanizama. Iako nalaz demantuje jednostavno objašnjenje, otvara nove i uzbudljive pravce za istraživanje porekla i kretanja zvezdane prašine.
Pomozite nam da budemo bolji.
