Arheolozi kod Järne otkrili su ritualno sahranjenog psa starog približno 5.000 godina, umotanog u kožnu posudu i utegnutog kamenjem na dnu jezera. Pored tela pronađen je fino poliran bodež od kosti (≈23 cm), što je izuzetno retko za ovaj period. Istraživači planiraju radiokarbonsko datiranje, izotopsku analizu i DNK testove koji će otkriti više o životu psa i ljudima koji su ga sahranili. Uz nalaz su zabeleženi dobro očuvani drveni elementi i ribarska oprema datovani između 3300. i 2600. pr. n. e.
Pronađen Ritualno Sahranjen Pas Star Otprilike 5.000 Godina — Pored Tela Ležao Fino Poliran Bodež
Archaeologists Found a 5,000-Year-Old Dog BurialMaria Korneeva - Getty Images
Arheolozi koji rade na infrastrukturnim radovima kod Järne u Švedskoj otkrili su izuzetan nalaz: skelet psa star približno 5.000 godina, ritualno položen na dno nekadašnjeg jezera. Životinja je bila umotana u posudu od životinjske kože i utegnuta kamenjem, a pored njenih šapa pronađen je fino poliran bodež od kosti.
Gde i kako je pronađeno
Nalaz je otkriven tokom radova na izgradnji pilota za nasip u sklopu železničkog projekta. Tim Arkeologerna, u okviru Švedskih istorijskih muzeja, iskopao je močvarno dno koje je u neolitu služilo kao ribolovačko jezero. Pored ritualnog ukopa psa, zabeleženi su brojni artefakti vezani za ribolov i drveni objekti dobro očuvani u anaerobnim uslovima muljevite podloge.
Opis nalaza
Stručnjaci procenjuju da je pas imao između 3 i 6 godina i da je bio krupan, snažan mužjak sa visinom ramena oko 51 cm (20 inča). Bodež od kosti — verovatno jelenje — dug je skoro 23 cm (9 inča) i postavljen je uz šape životinje. Prema tumačenju tima, životinja je namerno spuštena na dubinu od oko 1,5 m (5 feet) i ležala je približno 35 m (115 feet) od tadašnje obale, utegnuta kamenjem.
„Pronalazak netaknutog psa iz ovog perioda je veoma redak, a činjenica da je deponovan zajedno sa kosti bodeža je gotovo jedinstvena,“ rekao je Linus Hagberg, arheolog i rukovodilac projekta iz Arkeologerna.
Arheološki kontekst i dodatni nalazi
Uz sahranjeno telo, istraživači su otkrili i dobro očuvane drvene konstrukcije datovane na period između 3300. i 2600. godine pre nove ere. Među nalazima su kolci zabijeni u dno, stubovi koji su verovatno bili deo drvenih platformi za ribolov i namerno postavljeni kameni utezi koji su služili kao sidra i olova za mreže. Tim je takođe dokumentovao drevnu ribarsku zamku dugu oko 1,8 m (6 feet), ispletenu od vrbovog drveta, sa brojnim otiscima stopala u okolini.
„U neposrednoj blizini ribarske zamke vide se ugnječene površine — mrlje u mulju — gde su ljudi stajali i kretali se, verovatno proveravajući zamke,“ dodao je Hagberg.
Šta sledi
Planirane su radiokarbonsko datiranje, izotopske analize i DNK analiza koje će pružiti precizniji okvir datiranja i pokazati čime se pas hranio i kakav je bio njegov životni put. Ti podaci mogu dati uvid i u način života i resurse zajednice koja je obavila ritualno polaganje.
Zašto je nalaz važan: Ovako dobro očuvan ritualni ukop psa sa pratećim ritualnim predmetom (bodežom) retkost je za ovaj period i doprinosi našem razumevanju ritualnih praksi i odnosa ljudi i životinja u prapovesti.
Pomozite nam da budemo bolji.
