Novija analiza kostiju vrste Sahelanthropus tchadensis (oko 7 miliona godina) otkrila je ključne anatomske tragove koji podržavaju mogućnost bipedalnog hoda. Izdvojen je femoralni tuberkul — mesto prikačenja iliofemoralnog ligamenta — koje se dosad uočava samo kod bipedalnih hominina. Dodatni dokazi uključuju torziju femura, prikačenja mišića za stabilizaciju kuka i odnos dužina femura i ulne. Autori smatraju da S. tchadensis može predstavljati rani oblik habitualnog, ali ne i potpuno obaveznog bipedalizma.
Sahelanthropus tchadensis: Da Li Je Ovo Najraniji Hominin Koji Je Hodao Uspravno?
Lead image: Didier Descouens / Wikimedia Commons
Kada šetate, koristite jednu od osobina koja nas razlikuje od većine drugih majmuna — bipedalizam, odnosno hodanje uspravno na dve noge. Nove analize kostiju vrste Sahelanthropus tchadensis, stare oko 7 miliona godina, donose uverljive anatomske dokaze koji podržavaju hipotezu da je ova vrsta mogla da hoda na dve noge.
Šta su istraživači našli?
Tim istraživača iz Sjedinjenih Država detaljno je analizirao fragmente kostiju udova, uključujući delove femura (butne kosti) i fragmente podlaktice. U radu objavljenom u Science Advances identifikovan je ključni indikator bipedalizma — femoralni tuberkul, koštana izbočina na femuru na mestu gde se prikačuje iliofemoralni ligament. Taj ligament je jedan od najjačih u ljudskom telu i igra važnu ulogu u stabilizaciji kuka i održavanju uspravnog položaja tokom stajanja i hodanja.
Pored toga, istraživači su pronašli i druge homininske karakteristike: torzija (uvijanje) femura koja pomaže da stopala i kolena budu usmereni napred, jasno definisana mesta za prikačenje mišića koji stabilizuju kuk, kao i odnos dužine femura i ulne (kosti podlaktice) koji više odgovara obliku tela prilagođenom hodanju po tlu nego isključivo drvenom načinu života.
Šta to znači za poreklo bipedalizma?
Iako su pojedine osobine kostiju slične onima kod današnjih šimpanzi, kombinacija novih nalaza podržava ideju da je S. tchadensis predstavljao rani, naviknuti oblik bipedalnog kretanja — tj. vrstu koja je povremeno i sve češće koristila hodanje na dve noge, ali nije bila u potpunosti obavezna (obligatno bipedalna) kao moderni ljudi.
From left to right: The crania, ulnae, and femora from a chimpanzee,Sahelanthropus tchadensis, and Australopithecus.Credit: Scott Williams/NYU and Jason Heaton/University of Alabama Birmingham.
Kako je istakao koautor studije Scott Williams, evolucioni morfolog iz New York University, zaključak je da se „bipedalizam razvio rano u našoj lozi“ i da je verovatno potekao iz pretka koji je anatomski više podsećao na današnje čimpanze i bonobe nego na kasnije vrste iz roda Australopithecus.
Značaj i kontekst
Ovi nalazi su važni zato što pomeraju granice razumevanja kada su prve prilagodbe za hodanje po tlu mogle da se pojave. S. tchadensis je imao kraće noge nego moderni ljudi, ali femur mu nije bio znatno kraći u poređenju sa uzorcima australopiteka, što ukazuje na postepeni karakter promene: kombinaciju života na drveću i po terenu.
Treba napomenuti da je u paleoantropologiji i dalje prisutna debata — raniji fragmentarni nalazi i različite interpretacije anatomije izazivali su diskusije o tome da li se ova vrsta uopšte može svrstati među hominine. Novi podaci o udovima pružaju čvršći argument, ali ne uklanjaju potpuno sve nejasnoće.
Zaključak: Sahelanthropus tchadensis može predstavljati primer ranog, habitualnog bipedalizma u našoj lozi — adaptivnog stadijuma u kojem su pojedine vrste istovremeno bile vešte u penjanju po drveću i sposobne za efikasno kretanje po tlu.
Izvor: Science Advances; izveštaj i izjave koautora studije.
Pomozite nam da budemo bolji.
