Poljoprivredni dronovi su se u nekoliko godina pretvorili u pristupačan i svestran alat za prskanje, setvu, mapiranje i nadzor stočarstva. Kina prednjači sa preko 250.000 dronova, dok su registracije u SAD rapidno porasle; dronovi mogu nositi do 100 kg i prskati 4–10 hektara na sat. Prednosti uključuju uštedu vremena, smanjenje izloženosti hemikalijama i nova radna mesta, ali postoje rizici od raspršivanja pesticida, gubitka poslova i regulatornih nedostataka. Potrebni su bolja regulativa, prekvalifikacija radnika i veća istraživanja uticaja na prinose i okolinu.
Poljoprivredni dronovi: Kako leteći „traktori“ ubrzavaju i menjaju proizvodnju hrane
A farmer in China operates a drone to spray fertilizer on fields.Wang Huabin/VCG via Getty Images
Poljoprivredni dronovi se za nekoliko godina pretvorili iz skupe i komplikovane tehnologije u pristupačan alat koji menja način proizvodnje hrane širom sveta. U ovom članku sumiramo gde su dronovi najrasprostranjeniji, koje zadatke obavljaju, koje prednosti i rizike nose, i šta to znači za poljoprivrednike, radnike i politiku.
Šta rade dronovi na farmama?
Moderne poljoprivredne bespilotne letelice deluju kao multifunkcionalni „leteći traktori“: prskaju pesticide i đubriva, seju seme, mapiraju teren i stanje useva, nadgledaju stoku, prevoze laki teret, distribuiraju hranu u ribnjacima, pa čak i farbaju staklenike. Neki modeli nose teret do oko 220 funti (100 kg), a popularni su zbog fleksibilnosti i mogućnosti brzog prilagođavanja raznim zadacima.
Gde se najviše koriste?
Upotreba dronova brzo je porasla u Istočnoj i Jugoistočnoj Aziji, a zatim se proširila u Latinsku Ameriku i, sporije, u Severnu Ameriku i Evropu. Kina prednjači po proizvodnji i upotrebi — tamo se prijavljuje preko 250.000 poljoprivrednih dronova. U Tajlandu su dronovi 2023. korišćeni na približno 30% poljoprivrednog zemljišta, dok su u SAD registracije skočile sa oko 1.000 u januaru 2024. na približno 5.500 sredinom 2025. — pri čemu se veruje da stvarni broj može biti veći jer neki vlasnici ne registruju uređaje.
Prednosti za poljoprivrednike i ruralne zajednice
- Ušteda vremena i novca: Dronovi brzo pokrivaju veće površine i smanjuju potrebu za ručnim radom ili angažovanjem radnika.
- Bolja zaštita zdravlja: Zamena ručnog prskanja leđnim prskalicama znatno smanjuje direktno izlaganje pesticidima i herbicidima.
- Veća preciznost i efikasnost resursa: Ravnomernije raspršivanje đubriva i semena smanjuje otpad i može poboljšati prinose po hektaru.
- Nove prilike za zaposlenje: Razvijaju se usluge pilotiranja i održavanja dronova, pružajući kvalifikovana radna mesta u ruralnim sredinama.
Rizici i izazovi
Iako smanjuju rizik od direktnog izlaganja, dronovi mogu izazvati neželjeno raspršivanje hemikalija na susedne parcele, vodene tokove ili prolaznike ako se ne koriste pravilno (obično lete sa najmanje 2 metra visine). Brza automatizacija i uvođenje usluga prskanja dronovima mogu dovesti do smanjenja potrebe za manuelnim prskalima — procene pokazuju da dron može obraditi 4–10 hektara po satu, što je ekvivalent rada desetina do stotina ljudi.
Postoje i regulatorni izazovi: evidencija i registracija dronova variraju, potrebno je standardizovati pravila za bezbedno prskanje i upravljanje letovima kako bi se minimizirali rizici po ljude i okolinu.
Ekonomski i ekološki uticaj
Kombinacija preciznijeg raspršivanja, manje fizičke štete useva i manjeg utroška goriva/energije može doprineti „održivoj intenzifikaciji“ — većoj proizvodnji po jedinici zemlje uz manje resursa. Ipak, većina dokaza o povećanju prinosa još uvek je anegdotalna ili zasnovana na malim studijama i industrijskim izveštajima; potrebna su veća i nezavisna istraživanja.
An agricultural worker fills a drone tank with pesticide spray at a farm in Brazil.Mateus Bonomi/Anadolu Agency via Getty Images
Šta je potrebno dalje?
Da bi društvene i ekološke koristi bile maksimalne, potrebni su:
- jasni propisi o registraciji i bezbednoj upotrebi,
- programi prekvalifikacije i podrške za radnike koje tehnologija pomera sa tržišta rada,
- neovisne studije koje kvantifikuju uticaj na prinose, troškove i životnu sredinu.
Zaključak: Poljoprivredni dronovi već menjaju poljoprivredu — donose uštede, sigurnost i nove poslove, ali istovremeno stvaraju izazove u pogledu bezbednosti, regulative i socijalnih efekata. Planiranje i politika koja prati ovu tehnologiju ključni su da bi koristi preovladale nad rizicima.
Autori: Tekst je prilagođen i preveden iz članka Ben Beltona i Lea Baldige (Michigan State University), prvobitno objavljenog u The Conversation. Autori navode da nemaju finansijske odnose koji bi uticali na sadržaj.
Pomozite nam da budemo bolji.
