Naučnici su u vazduhu velikih indijskih gradova detektovali udisljive mikroplastike koje mogu činiti do 5% suspendovanih čestica i nositi mikroorganizme otpornе na antibiotike. Neke čestice mogu opstati decenijama, a mikroplastika se nalazi i u hrani i vodi (preko 90% izvora proteina u nekim studijama). Istraživanja su u toku; preporučuju se mere za smanjenje upotrebe jednokratne plastike i poboljšanje filtracije vode i vazduha.
Udisljive mikroplastike u vazduhu indijskih gradova — naučnici upozoravaju na novi zdravstveni rizik
Photo Credit: iStock
Naučnici u Indiji otkrili su dosad neprepoznatu vrstu zagađenja vazduha: vrlo sitne, udisljive mikroplastike koje ostaju u suspenziji i mogu putovati na velike razdaljine. Nalazi, koje je preneo portal Down To Earth, otvaraju nova pitanja o uticaju mikroplastike na javno zdravlje i širenje mikroorganizama.
Šta su udisljive mikroplastike?
Reč je o česticama još sitnijim od uobičajenih mikroplastika, dovoljno malim da se udišu kroz nos i dospeju do pluća. Istraživači su uzorkovali vazduh na pijacama u četiri velike indijske metropolitanske oblasti i procenili da ove čestice mogu činiti do 5% suspendovanih čestica u vazduhu tokom uzorka.
Rizici i mikroorganizmi
Tokom perioda najveće koncentracije, udisljive mikroplastike su nosioci raznovrsnih mikrobioloških zajednica — uključujući bakterije i gljivice, neke sa svojstvima otpornim na antibiotike. Voditelj studije Gopala Krishna Darbha upozorava:
"Zamislite situaciju sličnu COVID‑u, u kojoj virusi ili drugi patogeni koji se zadrže na ovim česticama mogu da se šire vazduhom. Neke vrste ovih čestica mogu opstati decenijama, pa čak i više od 100 godina."
Gde ih još nalazimo i šta znamo o uticaju na zdravlje
Mikroplastika nije ograničena samo na vazduh — studije ukazuju na prisustvo u vodi, tlu i hrani. Neke analize pokazuju da preko 90% izvora proteina (npr. tofu, piletina) može sadržati tragove mikroplastike, a u jednom uzorku mikroplastike su pronađene u krvi oko 77% učesnika. Iako su dugoročne posledice još predmet intenzivnog istraživanja, postoje izveštaji o vezama sa inflamatornim promenama, metaboličkim problemima i potencijalno povećanim rizikom za neke ozbiljne bolesti — međutim, uzročno-posledične veze još nisu definitivno utvrđene.
Moguća rešenja i praktični saveti
Timovi širom sveta rade na tehnologijama za uklanjanje mikroplastike iz vode i okoline. Neka istraživanja pokazuju da prokuvavanje vode može ukloniti veliki deo (do ~90%) određenih vrsta mikroplastike iz vode, dok preliminarne laboratorijske studije, uključujući istraživanje iz Irana, sugerišu da probiotici mogu ublažiti neke inflamatorne efekte u gastrointestinalnom traktu izazvane mikroplastikom.
Dok nauka napreduje, stručnjaci preporučuju i praktične mere za smanjenje izloženosti: smanjite upotrebu jednokratne plastike, izbegavajte flaširanu vodu kada je moguće (ili birajte staklene/metalne bokale), koristite ponovljivo posuđe i poboljšajte ventilaciju u zatvorenim prostorima. U oblastima sa visokim zagađenjem vazduha, maske sa boljom filtracijom mogu smanjiti udisanje sitnih čestica.
Zaključak
Otkrivanje udisljivih mikroplastika u vazduhu velikih gradova predstavlja novi izazov za javno zdravlje. Potrebna su dalja istraživanja da bi se bolje razumeli odnosi između izloženosti ovim česticama i dugoročnih zdravstvenih ishoda, kao i razvoj politika i tehnologija za smanjenje emisija i čišćenje okoline.
Pomozite nam da budemo bolji.
