Studija zasnovana na podacima sa 2.700 parcela u Australiji pokazuje da se prirodna smrtnost stabala povećava u svim tipovima šuma. Najveći porast zabeležen je u tropskim savanama (3,2% godišnje između 1996. i 2017.). Povećana smrtnost nije nadoknađena rastom drveća, što smanjuje kapacitet šuma za skladištenje ugljenika. Autori povezuju trend sa zagrevanjem i isušivanjem usled klimatskih promena, upozoravajući na šire posledice za klimatsku stabilnost.
U Australiji se ubrzava smrtnost stabala zbog klimatskih promena, pokazuje studija
New research show tree mortality is rising across Australia's forest as the climate warms (DAVID GRAY)(DAVID GRAY/AFP/AFP)
Šumski kompleksi širom Australije gube drveće brže nego ranije, pokazuju rezultati nove studije zasnovane na decenijama merenja. Istraživanje, objavljeno u časopisu Nature Plants, upozorava da je trend verovatno povezan sa porastom temperature i sušenjem usled klimatskih promena.
Podaci i metoda
Istraživači su analizirali inventarne podatke sa 2.700 parcela koje obuhvataju četiri glavna bioma — tropske savane, tropske prašume, tople umerene i hladne umerene šume. Da bi se fokusirali na „pozadinsku“ (prirodnu) smrtnost, izuzeli su oblasti pogođene krčenjem, sečom i požarima. Takođe su korigovali rezultate prema stajaćoj bazalnoj površini (zbir poprečnih preseka stabala) kako bi kontrolisali uticaj gustoće šume.
Ključni nalazi
Autori su utvrdili da se stopa prirodne smrtnosti stabala dosledno povećava kroz vreme u svim ispitivanim tipovima šuma. Najizraženiji porast zabeležen je u tropskim savanama, gde je prosečna stopa smrtnosti porasla za 3,2% godišnje — sa oko 15 smrtnih slučajeva na 1.000 stabala 1996. godine na skoro dvostruku vrednost do 2017. godine.
„Otkrili smo da se stopa smrtnosti dosledno povećava tokom vremena, u svim različitim tipovima šuma. I ovo povećanje je vrlo verovatno prouzrokovano porastom temperature,“ rekao je profesor Belinda Medlyn iz Hawkesbury Institute for the Environment.
Posledice za ugljenik i klimatsku ulogu šuma
Studija ukazuje da povećana smrtnost nije bila nadoknađena bržim rastom novih stabala, što znači da ukupni šumski zalihe drveća opadaju. Prema autorima, to bi trebalo da rezultira smanjenjem kapaciteta šuma da skladište ugljenik — zauzvrat oslabljujući ulogu šuma kao „puffera“ koji apsorbuje deo antropogenih emisija.
Veza sa klimatskim promenama i upozorenje
Rastući trend smrtnosti prati obrasce zagrevanja i isušivanja koji su u proteklih nekoliko decenija uočeni širom sveta — Svet se prosečno zagrejao za oko 1,2 °C od predindustrijskog doba, pri čemu je najveći deo zagrevanja nastupio u poslednjih 50 godina. Autori smatraju da su topliji i suvlji uslovi glavni izvor pritiska na drveće.
Studija takođe podseća na nedavna saznanja da su neke australijske tropske prašume počele da emituju više CO2 nego što ga apsorbuju, što dodatno komplikuje očekivanja uloge prirodnih ekosistema u ublažavanju klimatskih promena.
Ograničenja
Autorii naglašavaju da se radi o opservacionom istraživanju koje uspostavlja snažnu korelaciju između porasta temperature i smrtnosti, ali direktna uzročnost zahteva dalje proučavanje, uključujući mehanizme (npr. stres zbog suše, insekti, bolesti) koji dovode do većeg mortaliteta.
Zaključak: Nalazi ukazuju na zabrinjavajući trend — šume gube sposobnost da u istoj meri skladište ugljenik — što ima direktne implikacije za klimatsku politiku i upravljanje šumama.
Pomozite nam da budemo bolji.
