Nova španska studija na mužjacima miševa pokazuje da niske, periodične doze aspartama — oko jedne šestine dnevne doze koju SZO smatra bezbednom — mogu dovesti do gubitka masnog tkiva, smanjene srčane funkcije i promena u upotrebi glukoze u mozgu. Testirani miševi su takođe imali blagi pad u pamćenju i učenju. Iako su nalazi zabrinjavajući, reč je o studiji na životinjama; potrebna su dodatna istraživanja da bi se ocenila primenljivost na ljude.
Upozorenje iz studije: Niske, periodične doze aspartama menjaju rad srca i mozga kod miševa
There are various natural sugars and also artificial sweeteners with varying degrees of sweetness. One stands out for potential negative health effects, researchers say. Franziska Gabbert/dpa
Nova studija španskih istraživača pokazuje da čak i niske, periodične doze aspartama mogu izazvati promene u funkciji srca i načinu na koji mozak koristi glukozu kod mužjaka miševa. Iako su efekti opisani kao relativno blagi, istraživači upozoravaju da su potrebna dodatna ispitivanja pre nego što se zaključci prenesu na ljude.
Šta su naučnici radili
Istraživači su tokom jedne godine davali mužjacima miševa niske doze aspartama na nekoliko dana svakih dve nedelje. Količina odgovara približno jednoj šestini dnevnog unosa koji Svetska zdravstvena organizacija (SZO) smatra bezbednim za ljude.
Glavni nalazi
Gubitak telesne masti: Miševi iz istraživačke grupe završili su studiju sa 10–20% manje telesne masti u odnosu na kontrolnu grupu.
Promene u srcu: Kod životinja je zapaženo smanjeno srčano izbacivanje i sitne strukturne promene srca, što ukazuje na dodatni stres za srčani rad.
Promene u metabolizmu mozga: Korišćenje glukoze u mozgu poraslo je u ranoj fazi, ali je na kraju studije naglo opalo — promena koja može uticati na moždane funkcije.
Kognitivni efekti: Testirani miševi su pokazali slabije rezultate u testovima pamćenja i učenja: kretali su se sporije i duže su vreme trebali da reše zadatke u labirintu, što ukazuje na blagi pad kognitivnih sposobnosti.
Povezanost sa ljudskim podacima i ograničenja
Iako su nalazi zabrinjavajući, važno je naglasiti da su to rezultati na životinjskom modelu. Biološke razlike između miševa i ljudi, kao i specifičan režim doziranja (periodične, a ne svakodnevne doze), ograničavaju direktnu prenosivost rezultata na ljude. Ranije istraživanje uključenho skoro 13.000 ljudi iz septembra povezalo je zaslađivače, uključujući aspartam, sa opadanjem kognicije naročito kod osoba sa dijabetesom — ali ni to ne dokazuje uzročnost.
Autori studije navode: "Dok se neurološke posledice aspartama ne razjasne, deca i adolescenti bi verovatno trebalo da izbegavaju aspartam koliko je to moguće kao redovan deo ishrane."
Zaključak i preporuke
Studija sugeriše da čak i doze aspartama koje su unutar trenutnih granica bezbednosti mogu uticati na funkciju važnih organa kod miševa, pa autori pozivaju na preispitivanje granica bezbednosti i dodatna istraživanja kod ljudi. Trenutno ne postoji naučni dokaz da aspartam uzrokuje rak, ali efekti na srce i mozak zahtevaju dalju proveru.
Važno za čitaoce: Ne donosite odmah zaključke o svom zdravlju na osnovu jedne studije na miševima — ali pratite dalja istraživanja i konsultujte se sa zdravstvenim stručnjakom ukoliko imate dileme, posebno ako su u pitanju deca, adolescenti ili osobe sa dijabetesom.
Pomozite nam da budemo bolji.
