Nova studija odbacuje jednostavnu pretpostavku stalne brzine molekularnog časovnika. Budd i Mann predlažu Covariant Evolutionary Tempo — model po kojem se evolucija ubrzava pri pojavi velikih grupa organizama, što može delimično objasniti jaz od ~30 miliona godina između molekularnih procena i prvih fosila (npr. Treptichnus, ~538 Ma). Ideja je obećavajuća, ali zahteva dalja testiranja.
Nova hipoteza: Evolucija Nije Uvek Konstantna — kako novi model može objasniti 30-miliona-godišnji jaz
We May Have the Evolutionary Timeline All WrongDonald Iain Smith - Getty Images
Teorija molekularnog časovnika pretpostavlja da se genetske promene događaju približno uniformnom brzinom, što istraživačima omogućava da procene kada su se vrste razdvojile u prošlosti. Međutim, ta pretpostavka ne uklapa se uvek sa fosilnim zapisom — u nekim procenama javlja se jaz od oko 30 miliona godina između procene pojave složenog života i najranijih fosila.
Problematika je ilustrovana primerom fosilnih tragova roda Treptichnus, koji su datovani na približno 538 miliona godina. Dok neki smatraju da su raniji organizmi bili premali ili retki zbog niskog nivoa kiseonika i zato slabo zastupljeni u fosilima, nova studija iz časopisa Systematic Biology propituje i samu pouzdanost konstantnog molekularnog časovnika.
Autori studije, paleontolog Graham Budd (Univerzitet u Uppsali) i matematički ekolog Richard Mann (Univerzitet u Lidsu), predlažu model nazvan Covariant Evolutionary Tempo. Po ovom modelu, tempo evolucije nije konstantan: velike grupe organizama prolaze kroz faze ubrzane diverzifikacije kada se stopa molekularnih promena povisi.
Šta predlaže novi model?
Prema autorima, biološka raznolikost u svakoj istorijskoj fazi često je koncentrisana u malom broju izuzetno velikih klada. Te klade doživljavaju eksplozivne rane radijacije, praćene povišenim stopama molekularne evolucije, što znači da su današnji organizmi verovatnije potomci vrsta sa neobično brzim evolutivnim tempom.
Model predviđa da su velike klade obeležene eksplozivnim ranim radijacijama i povišenim stopama molekularne evolucije — zbog čega molekularni časovnik može prividno "preuveličavati" proteklo vreme kada se posmatraju takve faze.
Kako to smanjuje jaz između molekula i fosila?
Evolucionarni biolog Max Telford (UCL) objašnjava da, ako evolucija u određenom periodu brzinski napreduje, molekularni zapis može delovati kao da je proteklo više vremena nego što pokazuju fosili. Ilustrativan primer: ljudi i čimpanze su razdvojeni oko šest miliona godina. Ako se, zbog ubrzanih mutacija, desilo više genetskih promena u kratkom periodu, molekularni časovnik koji pretpostavlja konstantu može pogrešno proceniti razmak u vremenu.
U praksi, to znači da Covariant Evolutionary Tempo može smanjiti procenjeni jaz od oko 30 miliona godina između molekularnih procena i prvih fosila, ali ne isključuje moguće praznine u fosilnom zapisu zbog tkanja uslova očuvanja i veličine organizama.
Zaključak i dalje perspektive
Ideja o "ubrzanom časovniku" je privlačna jer objašnjava neke neusaglašenosti između genetskih procena i fosilnog zapisa, ali zahteva dodatne testove i empirijske dokaze. Potrebne su opsežnije poredbene analize genetike, fosila i modela diversifikacije kako bi se proverilo koliko često i u kojim okolnostima tempo evolucije značajno varira.
Bez obzira na konačan sud, predloženi model naglašava da evolucione procene treba tumačiti sa oprezom i da kombinacija genetike i paleontologije ostaje ključna za razumevanje istorije života na Zemlji.
Pomozite nam da budemo bolji.
