Japanski brod Chikyu isplovio je ka Minami Torishimi radi probnog bušenja retkih zemalja na dubini do 6.000 m, u misiji koja traje do 14. februara. Područje se procenjuje na preko 16 miliona tona rezervi, uključujući zalihe koje odgovaraju stotinama godina disprozijuma i itrijuma. Japan vidi uspeh kao način da obezbedi domaći lanac snabdevanja i smanji stratešku zavisnost od Kine, ali projekat nosi značajne tehničke i ekološke izazove.
Japan Pokreće Istorijsko Bušenje Retkih Zemalja Na 6.000 Metara Kako Bi Smanio Zavisnost Od Kine
Japan's deep-sea drilling vessel, Chikyu is anchored at a pier in Shimizu port, Shizuoka prefecture on September 11, 2013 (TOSHIFUMI KITAMURA)(TOSHIFUMI KITAMURA/AFP/AFP)
Japanski istraživački brod Chikyu u ponedeljak je isplovio iz luke Shimizu u prefekturi Shizuoka na probno krstarenje ka udaljenom ostrvu Minami Torishima, s ciljem testiranja vađenja retkih zemalja na dubini do 6.000 metara. Misija, koju Japan opisuje kao prvi takav pokušaj na toj dubini, traje do 14. februara.
Zašto je projekat važan
Područje oko Minami Torishime, koje se nalazi u japanskim ekonomskim vodama, ocenjuje se na više od 16 miliona tona rezervi retkih zemalja — procene koje dnevnik Nikkei navodi kao treće najveće na svetu. Prema tim procenama, nalazište sadrži količine koje bi odgovarale stotinama godina potrošnje nekih ključnih elemenata: oko 730 godina disprozijuma (važnog za snažne magnete) i oko 780 godina itrijuma (koji se koristi u laserskoj tehnologiji).
Geopolitika i sigurnost snabdevanja
Projekat dolazi u trenutku pojačanih tenzija sa Kinom — koja je daleko najveći svetski proizvođač retkih zemalja — nakon izjava premijerke Sanae Takaichi o mogućoj vojnoj reakciji na napad na Tajvan. Peking smatra Tajvan svojom teritorijom i u više navrata je koristio dominaciju u snabdevanju retkim zemljama kao instrument pritiska.
Shoichi Ishii, direktor programa u japanskom Kabinetu, izjavio je na rastanku da Tokio pokušava da diversifikuje izvore nabavke i smanji prekomernu zavisnost o pojedinim zemljama: "Jedan od pristupa koji razmatramo je uspostavljanje procesa koji bi omogućio domaću proizvodnju retkih zemalja."
Tehnički i ekološki izazovi
Bušenje na dubinama od 6.000 metara nosi značajne tehničke rizike i visoke troškove, a izvozna i ekološka pitanja biće u fokusu daljih procena. JAMSTEC (Japan Agency for Marine-Earth Science and Technology) navodi da je reč o prvom testu te vrste na toj dubini, ali će sledeći koraci zavisiti od uspeha probe, ekonomičnosti vađenja i procena uticaja na morski ekosistem.
Stručnjak iz IISS-a, Takahiro Kamisuna, za AFP je rekao: "Ako Japan uspe kontinuirano da izvlači retke zemlje oko Minami Torishime, osigurao bi ključni domaći lanac snabdevanja i znatno smanjio stratešku zavisnost od Kine."
Konsekvence odnosa sa Kinom
U svetlu pogoršanih odnosa, mediji izveštavaju da je Kina već usporavala uvoz iz Japana i ograničavala izvoz određenih proizvoda, uključujući i listu dobara sa duplom namenom. To je pojačalo zabrinutost u Japanu da bi Peking mogao koristiti kontrolu nad ključnim sirovinama kao sredstvo političkog pritiska.
Kako se test bude razvijao, Japan će morati da balansira strateške, ekonomske i ekološke aspekte pre nego što odluči o prelasku sa probe na komercijalnu eksploataciju.
Pomozite nam da budemo bolji.
