Iranski nemiri: Izrael namerno ćuti dok čeka Trampov sledeći potez

Dok talasi protesta testiraju sposobnost iranskog režima da obuzda nezadovoljstvo, Izrael koji ima najviše šta da dobije pozicionirao se sa strane i pažljivo izbegava javnu intervenciju — bar za sada.

Posle meseci javnih pretnji Teheranu, izraelska vlada se uzdržava od glasnih izjava, ostavljajući prostor američkom predsedniku Donaldu Trumpu da proceni i eventualno preduzme akciju. Prema izvoru upoznatom sa situacijom, premijer Benjamin Netanjahu je u poslednjim danima sazvao više bezbednosnih konsultacija o razvoju događaja u Iranu, ali je savetovao ministre da se suzdrže od javnih komentara.

Na početku talasa protesta ministarka za nauku Gila Gamliel objavila je selfi na platformi X sa kačketom na kome je pisalo „Make Iran Great Again“, označivši Rezu Pahlavija i pruživši simboličku podršku demonstrantima. Posle toga je premijerova kancelarija najmanje dva puta savetovala članove vlade da javno ne komentarišu događaje.

Potezi i oprez u Izraelu

Na nedeljnom sastanku vlade Netanjahu je rekao da Izrael "pomno prati" dešavanja i podržava "borbu za slobodu" demonstranata, ali nije uputio direktne pretnje prema Teheranu. "Opšta instrukcija je da budemo tihi", rekao je izraelski zvaničnik za CNN, objašnjavajući da svaka direktna intervencija može samo da posluži kao izgovor iranskom režimu da skrene pažnju sa domaćih problema.

Protesti su, kako izveštaji navode, počeli pre oko dve nedelje zbog naglog rasta cena i inflacije, a brzo su prerasli u masovne demonstracije protiv režima i proširili se na više od 180 gradova i naselja širom Irana. Vlada u Teheranu je optužila Sjedinjene Države i Izrael za podsticanje nereda, pokušavajući da prebaci fokus javnosti na spoljnog neprijatelja.

Cars burn in a street during a protest in Tehran, Iran, on January 8. - Wana News Agency/Reuters

Bezbednosne posledice

U Izraelu su vesti o nemirima u Iranu dominirale objavama u poslednje dve nedelje i ponovo probudile strah od moguće eskalacije, podsećajući javnost na iranske balističke napade tokom dvanaestodnevnog sukoba u junu. Opštine u centralnom Izraelu obavestile su građane da su skloništa na raspolaganju, dok je IDF nastojao da smiri javnost i spusti nivo panike.

"Protesti u Iranu su unutrašnja stvar. Nastavljamo da sprovodimo stalne procene situacije i izdaćemo ažuriranja ako bude promena," napisao je portparol IDF-a brig. gen. Effie Defrin na X.

Zvaničnici i analitičari navode da su zbog protesta na čekanju i neke planirane operacije usmerene na iranske balističke kapacitete i navodno ponovo naoružavanje Hezbolaha u Libanu. Kako su rekli sagovornici za CNN — Izrael pristupa situaciji iz "defanzivno-odgovornog" ugla, procenjujući da svaka vojna akcija sada može dati Teheranu izgovor za mobilizaciju i ujedinjenje domaće podrške.

Šta može promeniti situaciju

Sima Shine, viša istraživačica Instituta za nacionalnu bezbednost (INSS) i bivša šefica istraživanja u Mosadu, izjavila je da su aktuelni protesti zasad stavili izraelske planove za novi napad na Iran "na čekanje" i da Izrael preferira da SAD, ako odluče da reaguju, preuzmu vodeću ulogu. Međutim, upozorila je da bi odluka predsednika Trumpa da preduzme vojnu akciju mogla dramatično promeniti procenu rizika — naročito ako Iran odluči da uzvrati direktno ciljanjem izraelskih interesa.

Zaključak: Izrael trenutno bira oprez i diplomatski prostor, balansirajući između želje da iskoristi slabljenje neprijatelja i rizika da svaka intervencija posluži kao katalizator za unutrašnje ujedinjenje Irana i širu regionalnu eskalaciju.

Izvori: CNN i izjave izraelskih zvaničnika.