Amitav Ghosh, proslavljeni indijski pisac, sve više usmerava pažnju na hitnu ekološku krizu i moralnu obavezu prema potomcima. Njegov novi roman povezuje misteriju reinkarnacije sa pitanjima klimatskog i društvenog raspadanja, dok će rukopis koji predaje projektu Future Library ostati zapečaćen do 2114. godine kao poruka budućim generacijama.
Amitav Ghosh: Pisac Koji Piše Za Buduće Generacije Dok Svet Gore
Indian writer Amitav Ghosh's recent work focuses on the accelerating unravelling of the natural world and the moral legacy left for the future (Arun SANKAR)(Arun SANKAR/AFP/AFP)
Amitav Ghosh, poznati indijski pisac, decenijama beleži isprepletane istorije imperija, trgovine i migracija, ali u poslednje vreme njegovo stvaralaštvo sve više ukazuje na ono što smatra najhitnijim problemom — ubrzano raspadanje prirodnog sveta i moralnu odgovornost prema budućim generacijama.
Autor dela kao što su The Great Derangement i The Glass Palace te nadolazećeg romana Ghost-Eye otvoreno govori o kolektivnom zanemarivanju planete: tretiranju Zemlje kao inertnog resursa umesto živog sveta. „Nažalost, umesto da promenimo kurs, mi zaista ubrzavamo ka provaliji,” rekao je Ghosh u razgovoru iz knjižare u Nju Delhiju. „Deluje kao da su ljudi izgubili razum.”
Ghosh upozorava i na rastuću praksu političkog "greenwashinga" — odnosno upotrebu ekološke retorike koja prikriva stvarne štete i nastavak eksploatativnih politika. Njegov najnoviji roman, misterija o reinkarnaciji, dotiče se i ekološke krize: pojam „ghost-eye” simbolizuje sposobnost da se uoče i vidljive i nevidljive alternative našem sadašnjem načinu života.
Mali užici
Uprkos teškoj temi, Ghosh ne piše iz mesta neprekinute beznade. „Ne možete pisati samo tonom tragičnog očaja,” kaže on i opisuje sebe kao „po prirodi prilično vedru osobu”. Ghosh naglašava da pisanje mora da zadrži mesto za male radosti koje svet i dalje pruža — za njega je jedna od tih radosti dolazak devetomesečnog unuka svake nedelje.
Beba je takođe i emotivni povod za njegov doprinos projektu Future Library: rukopis koji će ostati zapečaćen skoro ceo vek i biće otvoren tek 2114. „Mislim da ću na kraju napisati pismo svom unuku,” kaže Ghosh. „Verujem da će generacija mog unuka pitati: 'Šta ste radili kada je svet goreo?' On će znati da sam razmišljao o tim pitanjima.”
Misteriozni svet i političke posledice
Ghosh priznaje da je izazov pisanju za čitaoce u dalekoj budućnosti ogroman: „Ne mogu baš da poverujem da će sve strukture na kojima zavisimo opstati i u 22. veku.” Posmatrajući brzinu promena oko nas, on povezuje ekološki kolaps sa porastom disfunkcionalne politike i rastućom anksioznošću među mladima — što, po njegovom mišljenju, hrani i reakcije desnice i parališući očaj levice.
Rođen u Kalkuti 1956. godine, Ghosh se proslavio romanima kao što su The Shadow Lines i The Calcutta Chromosome, kao i trilogijom Ibis. Nosilac je indijskog književnog priznanja Jnanpith, dobitnik međunarodnih nagrada, i često se pominje kao potencijalni kandidat za Nobelovu nagradu. Ipak, on je oprezan u preuveličavanju moći književnosti da promeni tok istorije: „Kao piscu, bilo bi taština misliti da možemo sami promeniti stvari u svetu,” priznaje, ali dodaje da reči mogu probuditi drugačije načine razmišljanja.
„Moramo obnoviti alternativne načine razmišljanja o svetu oko nas, da priznajemo da je to svet ispunjen misterijom. Svet je mnogo, mnogo čudniji nego što zamišljamo.”
Ghoshovo učešće u projektu Future Library videti se i kao delo jednog dede koji želi da ostavi iskrenu poruku budućim generacijama: podsticaj na drugačije mišljenje i priznavanje kompleksnosti sveta koji brzo menja lice.
Pomozite nam da budemo bolji.
