WEF u godišnjem Global Risks Report navodi da su geo‑ekonomski sukobi najveća pretnja globalnoj stabilnosti u 2026. godini — 18% od više od 1.300 stručnjaka ocenilo je ovaj rizik kao ključni pokretač moguće globalne krize. Izveštaj, objavljen pred sastanak WEF‑a u Davosu (19.–23. januar), ističe i da su na desetogodišnjem roku najozbiljniji rizici ekstremni vremenski događaji i gubitak biodiverziteta. Autorima i kreatorima politika preporučuje se veća pripremljenost i jačanje otpornosti ekonomija i infrastrukture.
WEF: Geo‑ekonomski Sukobi Zvanično Najveći Globalni Rizik Za 2026.
The World Economic Forum logo is displayed on a board during a plenary session. Ciaran McCrickard/World Economic Forum/dpa
Rizik "geo‑ekonomskog sukoba" značajno je porastao i, prema godišnjem Global Risks Report Svetskog ekonomskog foruma (WEF), sada se smatra najvećom pretnjom globalnoj stabilnosti za 2026. godinu.
Ključni nalazi
Osamnaest odsto od više od 1.300 ispitanih stručnjaka iz privrede, akademije, vlada, međunarodnih organizacija i civilnog društva navelo je geo‑ekonomske konfrontacije kao najveći rizik koji bi mogao da pokrene globalnu krizu. Nalazi su objavljeni nekoliko dana pre godišnjeg sastanka WEF‑a u Davosu, koji se održava od 19. do 23. januara 2026. godine.
Šta podrazumeva pojam?
WEF pod pojmom "geo‑ekonomski sukobi" podrazumeva mere kojima države i akteri ograničavaju protok robe, znanja, usluga ili tehnologija u cilju izgradnje samodovoljnosti, smanjenja zavisnosti od rivala i konsolidacije sfera uticaja. Među instrumentima koji se navode su:
devizne mere, kontrole investicija, sankcije, državna pomoć i subvencije, kao i trgovinske restrikcije i ograničenja transfera tehnologije.
Vremenski horizonti rizika
U kratkom i srednjoročnom periodu (naredne dve godine) geo‑ekonomski sukobi imaju najveći krizni potencijal — ovaj rizik je skočio sa devetog na prvo mesto u odnosu na prethodnu anketu. Među ostalim značajno ocenjenim rizicima su usporavanje privrednog rasta, rast inflacije, baloni na tržištima imovine i poremećaji kritične infrastrukture.
Na desetogodišnjem horizontu, međutim, ekstremni vremenski događaji i gubitak biodiverziteta ostaju najteži globalni rizici, istaknuti zbog dugoročnih i često nepovratnih posledica po ekonomije i društva.
Zašto je ovo važno za Srbiju i region?
Porast geo‑ekonomskih tenzija može da utiče na Srbiju kroz poremećaje trgovinskih lanaca, pritiske na inflaciju i investicije, kao i kroz potencijalne izmene u spoljno‑trgovinskim odnosima i pristupu tehnologijama. Politička i ekonomska neizvesnost u svetu podstiče potrebu za diverzifikacijom izvora uvoza i većom otpornosti kritične infrastrukture.
Zaključak
Izveštaj WEF‑a upozorava da se globalni rizici brzo menjaju: dok je geo‑ekonomska konfrontacija trenutno u prvom planu, klimatski rizici i gubitak biodiverziteta ostaju ključni izazovi na duži rok. Donosioci odluka i preduzeća pozvani su da povećaju spremnost i saradnju kako bi ublažili potencijalne posledice.
Pomozite nam da budemo bolji.
