Avganistanske majke iz Herata: Oko 4 miliona dece u opasnosti od neuhranjenosti — hitan apel za pomoć

Najiba (24) budno pazi na svoju bebu Artiyu, jedno od otprilike četiri miliona afganistanske dece koja ove godine rizikuju da umru od neuhranjenosti. Nakon što je sa tri meseca oboleo od upale pluća, Artiyin zdravstveni status se pogoršao i roditelji su obilazili bolnicu za bolnicom tražeći pomoć.

„Nisam mogla da se odmorim niti sam jela kako treba,“ rekla je Najiba u Regionalnoj bolnici u Heratu, objašnjavajući da joj je to otežalo proizvodnju majčinog mleka. „Ovih dana nemam dovoljno mleka za dete.“

Porodica, koja živi od male prodavnice električnog materijala kojom upravlja suprug, potrošila je skromne ušteđevine pokušavajući da obezbedi lečenje. Tek kasnije su saznali da dete ima urođeni srčani defekt, zbog čega otac danas „kuca na svaka vrata da pozajmi novac“ za skupu operaciju.

Skala krize

U terapeutskoj jedinici za ishranu pri heratskoj bolnici, koju podržava Lekari bez granica (MSF), prima se prosečno 315–320 neuhranjene dece mesečno. Prema Hamayounu Hematu, zameniku koordinatora MSF-a u Heratu, broj prijema raste poslednjih pet godina.

John Aylieff, direktor Programa za hranu Ujedinjenih nacija (WFP) za Avganistan, upozorava da su uticaji ponovnog preuzimanja vlasti od strane talibana 2021. godine, smanjenja međunarodne pomoći, dugotrajne suše i povratak ili prisilno kretanje velikog broja ljudi — među kojima je oko pet miliona Avganistanaca koji su bili prinuđeni da se vrate iz Irana i Pakistana — pogoršali već ranjivu situaciju.

„Već u 2025. godini zabeležili smo najveći porast dečje neuhranjenosti u Avganistanu od početka 21. veka,“ rekao je Aylieff i dodao: „Zapanjujuća četiri miliona dece u zemlji biće neuhranjena i zahtevaće lečenje. Ta deca će umreti ako ne dobiju pomoć.“

WFP traži 390 miliona dolara da nahrani šest miliona Avganistanaca u narednih šest meseci, ali su izgledi da se obezbede ta sredstva, kako Aylieff navodi, vrlo mali.

Ograničene usluge i posledice

U zemlji sa više od 40 miliona stanovnika relativno je malo centara koji mogu da leče ozbiljnu neuhranjenost. Neke porodice putuju stotine kilometara do Herata jer u svojim provincijama nemaju adekvatne zdravstvene usluge. Medicinske sestre često primaju decu u „poslednjoj fazi“, kada su izgledi za oporavak znatno smanjeni — ali, kako kažu, postoji i ponos kod svakog spasenog deteta.

Nursing tim u Heratu, pored medicinskog tretmana, pruža savetovanje o dojenju i psihološku podršku majkama koje se suočavaju s nemogućnošću da hrane svoju decu. Zdravstvene radnice ukazuju da samostalne majke koje rade fizičke poslove često ne proizvode dovoljno mleka zbog iscrpljenosti i dehidracije, jer žrtvuju sopstvenu ishranu da bi nahranile decu.

Primeri iz jedinice dodatno oslikavaju krizu: Jamila (25) čija osmomesečna ćerka ima Daunov sindrom i takođe je neuhranjena, živi u strahu od budućnosti jer njen suprug radi u Iranu i porodica zavisi od poslate pomoći — „ako ga izbace iz Irana, umrećemo od gladi“, kaže ona.

„Žene žrtvuju svoje zdravlje i sopstvenu ishranu kako bi nahranile svoju decu,“

— John Aylieff, WFP

Šta je potrebno

Humanitarne i zdravstvene usluge su preopterećene i nedovoljno finansirane. Hitna pomoć u vidu hrane, terapije za neuhranjenu decu, podrške dojenju i psihološke pomoći majkama je ključna kako bi se sprečili dalji porasti smrtnosti među decom. Bez značajnijih međunarodnih sredstava i pristupa zdravstvenoj zaštiti, perspektive za najsiromašnije porodice ostaju izuzetno zabrinjavajuće.