Studija objavljena u Biotechnology Journal predlaže korišćenje genetskog uređivanja da se u usevima ponovo uvedu proteinski inhibitori koji otežavaju varenje insektima. Autori smatraju da su tehnološki napreci učinili ciljano pojačavanje ovih proteina izvodljivim, uz napomenu da su potrebne dodatne bezbednosne i ekološke provere. Globalna primena bi mogla da poveća prinose i smanji gubitke, ali zahteva regulatorne procese i javnu komunikaciju.
Nova nada za useve: genetsko vraćanje proteinskih inhibitora protiv štetočina
Photo Credit: iStock
Jačanje otpornosti useva na štetočine mogao bi da promeni poljoprivredu i značajno ojača bezbednost hrane. Rad objavljen u časopisu Biotechnology Journal predlaže ciljano genetsko uređivanje kako bi se u kultiviranim biljkama ponovo uspostavila svojstva koja su ih nekada štitila od insekata.
Šta predlažu istraživači?
Autori predlažu da se u genomima biljaka poveća prisustvo proteinskih inhibitora — molekula koji otežavaju varenje sedišta insektima. Divlji predci mnogih useva, kao što su kukuruz, grašak i pasulj, prirodno su imali više ovih inhibitora, ali su tokom domesticiranja i moderne selekcije ti nivoi opali.
Genetsko uređivanje, uključujući savremene tehnike (npr. CRISPR i njegove varijante), može nam omogućiti da povećamo proizvodnju ovih inhibitora ili da ih učinimo aktivnijim u biljkama od interesa, tako da deluju specifično protiv insekata, a da ne predstavljaju problem za ljude i životinje, rekao je Marcos Fernando Basso, vodeći autor rada.
Izazovi i prednosti
Precizna modifikacija zahteva balans: cilj je da biljke ostanu bezbedne i hranljive za ljude i stoku, a istovremeno neprobavljive za štetočine. Prema autorima, postignuti su značajni tehnološki napreci koji čine ovakve intervencije mogućim u narednim godinama, ali su potrebne dodatne studije bezbednosti i opsežna poljska ispitivanja.
Uvođenje ovakvih promena na širokom nivou moglo bi da poveća prinose i stabilizuje snabdevanje hranom, smanji gubitke tokom rasta, transporta i skladištenja te ublaži ekonomske štete za proizvođače.
Šira perspektiva i preporuke
Pre nego što tehnologija postane komercijalno dostupna, neophodni su klinički i ekološki testovi, procene rizika, kao i regulatorna i etička razmatranja. Takođe je važno raditi na transparentnoj komunikaciji sa potrošačima i poljoprivrednicima kako bi se povećalo poverenje.
Pored tehnoloških rešenja, autori podsećaju da pojedinci i zajednice mogu doprineti smanjenju gubitaka kroz bolje korišćenje ostataka hrane i unapređenje metoda čuvanja i transporta.
Zaključak: Predloženi pristup je obećavajući i može postati važan alat u borbi protiv štetočina, ali zahteva dalja istraživanja, procene bezbednosti i javnu raspravu pre široke primene.
Pomozite nam da budemo bolji.
