Yonaguni spomenik, podvodna formacija kod japanskog ostrva Yonaguni, izranja na oko 6 m i spušta se do 24 m dubine i po izgledu podseća na potopljeni grad. Iako je Masaaki Kimura zagovarao ideju o ljudskoj intervenciji pre ~10.000 godina, većina geologa smatra da su oblik stvorili prirodni procesi — slojne ravnine, paralelne pukotine nastale potresima i intenzivna morska erozija. Tim Hironobu Suge 2024. nije našao arheološke dokaze i dokumentovao je aktivne erozivne procese koji oblikuju formaciju.
Yonaguni: Podvodni „Atlantis“ Kod Japana — Priroda Ili Delo Ljudi?
Mysterious Underwater 'Atlantis' Is Like a Lost City in The Ocean
U sjajnim plavim vodama oko japanskog ostrva Yonaguni leži zapanjujuća podvodna formacija čiji vrh dopire na oko 6 metara ispod površine, dok se najdublji delovi spuštaju do oko 24 metra. Na prvi pogled izgleda kao ogromna, stepenasta citadela — pa su mnogi odmah pomislili na potopljeni grad.
Some of the sandstone blocks at Yonaguni Monument. (Melkov/Wikimedia Commons,CC 1.0 Universal)
Otkrivanje i kontroverza
Formaciju je 1987. otkrio instruktor ronjenja Kihachiro Aratake i ubrzo privukla veliku pažnju naučnika i javnosti. Geolog Masaaki Kimura sa Univerziteta Ryukyus godinama je skupljao podatke i izneo hipotezu da su delovi formacije izmenjeni ili čak izgrađeni ljudskom rukom pre približno 10.000 godina, pre nego što su podignuća bila potopljena porastom nivoa mora.
A render of the Yonaguni formation. (明智光秀/YouTube)
Ta je teza vrlo kontroverzna: većina geologa smatra da nema ubedljivih arheoloških dokaza koji bi potvrdili postojanje građevina ili ljudske aktivnosti na lokaciji.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Prirodni procesi koji objašnjavaju izgled Yonaguni spomenika
Širi geološki dokazi i terenska posmatranja pokazuju da se meritorni izgled formacije može objasniti kombinacijom prirodnih procesa koji deluju hiljadama godina:
Rock formations at Sanninudai, Yonaguni Island. (Melkov/Wikimedia Commons,CC 1.0 Universal)
- Slojne ravnine (bedding planes) — prirodni horizonti u sedimentnim stijenama (peskovac, glinac) koji predstavljaju tačke slabosti.
- Skupovi loma (joint sets) — paralelne pukotine koje se javljaju pri naprezanjima i potresima, razdvajajući stenu u uredne blokove.
- Seizmička aktivnost — Yonaguni leži u zoni preloma; potresi redovno lome i pomeraju stene, čime nastaju ravne plohe i oštri uglovi.
- Morska erozija i abrazija — struje, talasi i taloženje šljunka dodatno oblikuju i izravnavaju površine, kao i stvaraju pothole (erozne jame).
Geolog Robert Schoch, koji je ronio na lokaciji 1997. godine, istakao je da je regularnost pukotina u skladu s geometrijom lomova koja se može očekivati u zemljotresom aktivnim područjima. Pored toga, obližnje kopnene formacije na ostrvu pokazuju sličnu osnovnu geomorfologiju, samo žešće izmenjenu dejstvom vetra i kiše.
Najnovija zapažanja
Na Prolećnoj akademskoj konferenciji Association of Japanese Geographers 2024. tim geologa predvođen Hironobu Sugom iz Kyushu University izneo je rezultate podvodnih posmatranja: nisu pronađeni arheološki ostaci niti jasni tragovi ljudske gradnje. Posmatranja su registrovala procese odvajanja matične stene, abrazije, nastajanje šljunka i raznovrsne erozivne oblike koji su aktivni i danas.
„Nalazi ukazuju da se ruinskog izgleda formacije stvaraju kontinuiranim trošenjem i erozijom peskovca na morskom dnu.“ — Hironobu Suga i saradnici, 2024.
Zaključak
Iako vizuelni utisak može podstaći maštu i poređenja s potopljenim gradovima, trenutni podaci snažnije podržavaju objašnjenje koje govori o prirodnim geološkim procesima: slojne ravnine, lomovi koje pojačavaju potresi i dugotrajna morska erozija. Dalja, detaljnija ispitivanja su skupa i tehnički zahtevna, ali postojeće posmatranje i analize pokazuju da Zemlja sama može oblikovati zadivljujuće, gotovo „arhitektonske“ oblike bez ljudske intervencije.
Pomozite nam da budemo bolji.
