Studija iz 2022. koja je pratila gotovo 10.000 dece u SAD pokazuje da je veće vreme igranja video-igara povezano sa prosečnim porastom IQ-a od 2,5 poena tokom dve godine. Istraživanje je kontrolisalo genetiku i socio-ekonomski status, ali ne dokazuje uzročnost i ne razlikuje vrste igara. Autori ističu potrebu za dodatnim istraživanjima, naročito o uticaju na san, fizičku aktivnost i školsku uspešnost.
Igranje video-igara i IQ dece — studija iz 2022. ukazuje na prosečan porast od 2,5 poena
video game controller seen from above
Istraživanje iz 2022. pokazuje da deca koja više vremena provode igrajući video-igre imaju prosečno veći porast IQ-a u razmacima od dve godine u poređenju sa vršnjacima. Rezultat je mali — oko 2,5 poena — i ne dokazuje uzročnost, ali je dovoljno značajan da zaslužuje pažnju, posebno zato što je studija kontrolisala neke važne faktore kao što su genetske razlike i socio-ekonomski status.
Researchers linked spending more time playing video games with a boost in intelligence in children. (Yuganov Konstantin/Canva)
Šta su naučnici ispitali?
Tim iz Holandije, Nemačke i Švedske analizirao je podatke iz američke ABCD studije za 9.855 dece uzrasta 9–10 godina. U proseku, deca su prijavljivala 2,5 sata dnevno gledanja TV-a ili onlajn videa, 1 sat igranja video-igara i oko pola sata onlajn socijalizacije. Podaci za preko 5.000 učesnika bili su dostupni i nakon dve godine, što je omogućilo procenu promena u kognitivnim sposobnostima tokom vremena.
On average, the children reported spending 1 hour a day playing video games. (Zurijeta/Canva)
Glavni nalazi
Deca koja su prijavila iznadprosečno vreme igranja video-igara imala su prosečan porast od oko 2,5 IQ poena iznad srednje promene tokom dve godine. Mere inteligencije oslanjale su se na niz zadataka — razumevanje pročitanog, vizuelno-prostornu obradu i testove memorije, fleksibilnog mišljenja i samokontrole.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Autori napominju da rezultati podržavaju tvrdnju da vreme pred ekranom generalno ne narušava kognitivne sposobnosti dece i da igranje video-igara može doprineti blagom poboljšanju inteligencije.
Ograničenja i oprez
Iako su autori kontrolisali neke ključne faktore (genetiku i socio-ekonomski status), studija ne dokazuje uzročnost. Takođe, analiza je ograničena na decu u SAD i nije razlikovala tipove igara (npr. mobilne naspram konzolnih ili edukativne naspram pucačina). Istraživanje nije ispitivalo druge važne aspekte kao što su kvaliteta sna, fizička aktivnost, psihičko blagostanje ili školski učinak.
Kako je naveo Torkel Klingberg sa Karolinska instituta, naučnici će dalje proučavati kako se kognitivni efekti povezuju sa razvojem mozga i uticaj drugih faktora iz okoline.
Za roditelje i obrazovanje
Nalazi sugerišu da umerenije igranje video-igara nije nužno štetno za kognitivni razvoj i može imati blago pozitivan efekat, ali roditelji i nastavnici treba da uzmu u obzir ukupni balans aktivnosti deteta — san, fizičku aktivnost, kvalitet nastave i socijalne odnose. Potrebna su dodatna, detaljnija istraživanja pre nego što se donesu strogi zaključci ili preporuke o vremenu pred ekranom.
Objavljeno: Scientific Reports (2022). Ranija verzija članka objavljena je u maju 2022.
Pomozite nam da budemo bolji.
