Nova randomizovana kontrolisana studija sa 85 učesnika pokazuje da fMRI neurofeedback koji aktivira mezolimbičku putanju i VTA može povećati proizvodnju HBV-specifičnih antitela 14 i 28 dana nakon vakcinacije. Efekat je jači kada učesnici očekuju nešto prijatno, što ukazuje na ulogu placebo efekta i pozitivnog očekivanja. Autori upozoravaju na ograničen uzorak i naglašavaju potrebu za većim studijama pre kliničke primene.
Pozitivno Razmišljanje Pojačava Odgovor Na Vakcinu — Neurofeedback Aktivira VTA I Povećava Nivo Antitela
Unrecognizable person holding yellow balloon
Može li moć pozitivnog razmišljanja zaista pojačati imuni odgovor? Nova randomizovana kontrolisana studija sugeriše da je to moguće: mentalne tehnike koje ciljaju nagradni sistem mozga — posebno ventralnu tegmentalnu oblast (VTA) — povezuju se sa većom proizvodnjom antitela nakon vakcinacije.
Kako je sprovedeno istraživanje
Tim sa Tel Aviv University sproveo je ispitivanje sa 85 učesnika podeljenih u tri grupe. Prva grupa je imala fMRI neurofeedback trening usmeren na mezolimbičku putanju i VTA, gde su učesnici u realnom vremenu pratili svoje moždane odgovore i učili mentalne strategije koje su povećavale aktivnost te regije. Na ekranu se prikazivano lice koje je postepeno postajalo "srećnije" kako bi učesnici vizuelno pratili uspeh.
Some participants were trained in positive thinking. (Lubianiker et al.,Nat. Med., 2026)
Druga grupa je prošla kontrolni neurofeedback trening fokusiran na oblasti mozga nevezane za nagradu, s uporedivim mentalnim naporom. Treća grupa nije imala neurofeedback trening.
Vakcinacija i merenja
Nakon 3–4 trening sesije, svi učesnici su primili vakcinu protiv hepatitisa B (HBV), koja se često koristi u istraživanjima imuniteta. Nivoi HBV-specifičnih antitela mereni su 14 i 28 dana nakon imunizacije.
Audition now for ScienceAlert's Casting Call
Glavni nalazi
Ispitanici koji su uspešno aktivirali VTA proizveli su značajno više HBV-specifičnih antitela u poređenju sa onima koji to nisu postigli. Efekat je bio izraženiji kod osoba koje su u tom periodu imale pozitivna očekivanja (npr. iščekivanje odmora), što ukazuje na ulogu placebo efekta i emocionalnog konteksta.
"Svesno generisana pozitivna očekivanja mogu angažovati nagradnu mrežu da utiče na funkciju imunog sistema," pišu autori.
Ograničenja i interpretacija
Autori napominju da istraživanje ima relativno mali uzorak (85 učesnika) i da studija meri nivo antitela, a ne direktnu kliničku efikasnost vakcine u prevenciji bolesti. Potrebne su veće studije kako bi se potvrdili nalazi i razjasnio mehanizam — naročito uloge dopamina i drugih neurohemijskih signala.
Potencijalne implikacije
Ako rezultati budu potvrđeni, tehnike koje podstiču pozitivna očekivanja (npr. neurofeedback, psihološke intervencije) mogle bi da dopune medicinske tretmane, sa primenom u oblastima poput imunoterapije raka ili upravljanja hroničnom inflamacijom. Ipak, istraživači upozoravaju da je reč o ranoj fazi istraživanja i da se ne radi o zameni vakcina ili medicinskih terapija.
Studija je objavljena u časopisu Nature Medicine.
Pomozite nam da budemo bolji.
