Istraživanje na Kipru otkrilo je visoke koncentracije plastike u obalnim morskim pećinama Sredozemlja — na pojedinim lokacijama i do 97 predmeta po m². Pećine deluju kao "prirodne zamke" za otpad i služe kao staništa za ugrožene vrste, uključujući mediteransku foku monahinju. Autori pozivaju na hitno i šire praćenje zagađenja širom Sredozemlja, dok se istovremeno preporučuju praktične mere za smanjenje upotrebe plastike.
Alarmantno: Morske Pećine Na Kipru Prepune Plastike — Do 97 Predmeta Po m²
Photo Credit: iStock
Novo istraživanje sprovedeno na obalnim pećinama ostrva Kipar otkrilo je zabrinjavajuće količine plastičnog i drugog ljudskog otpada duboko u tim prostorima. Autori studije tvrde da su pećine postale "prirodne zamke" koje tiho akumuliraju velike količine morskog otpada, ponekad znatno više nego otvorene plaže ili morsko dno.
Tim istraživača je pronašao otpad u svakoj ispitanoj pećini, a na pojedinim lokacijama zabeleženo je i do 97 predmeta po kvadratnom metru, što prema rečima naučnika daleko premašuje uobičajene vrednosti u drugim morskim staništima. Rezultati su predstavljeni u tekstu na Phys.org koji rezimira novoobjavljenu studiju.
Zašto su pećine problem?
Pećine funkcionišu kao prirodne zamke: struje i talasi talože otpad u ovim zapuštenim, teško dostupnim prostorima, gde on ostaje dugo vremena. Zbog ograničene prohodnosti i manjkavog nadzora, akumulacija otpada u pećinama često se zanemaruje u uobičajenim monitorinzima morskog zagađenja.
"Ono što smo videli u nekim pećinama bilo je šokantno," navode autori studije.
Uticaj na ugrožene vrste i ljudsko zdravlje
Pećine su važna staništa i utočišta za brojne vrste — nekoliko ispitanih pećina poznato je kao mesta odmora i rađanja za mediteransku foku monahinju, koju naučnici opisuju kao jednu od najugroženijih morskih sisara na svetu. Iako za sada nema dokumentovanih smrtnih slučajeva foka monahinja usled makro-otpada u Sredozemlju, istraživanja su već potvrdila prisustvo mikroplastike u njihovim digestivnim traktovima.
Prema podacima WWF Australia, oko 100.000 morskih sisara godišnje ugine nakon što proguta ili se zaplete u plastični otpad. Pored ekoloških posledica, istraživači i javnozdravstveni stručnjaci ispituju uticaj mikroplastike na ljudsko zdravlje — čestice su detektovane u vodi, hrani, zemljištu i vazduhu, a neka istraživanja ih povezuju sa povećanim rizicima po zdravlje, uključujući smanjen protok krvi u mozak i pojavu raka pluća.
Preporuke i praktične mere
Autori studije pozivaju na hitno i šire praćenje morskih pećina širom Sredozemlja kako bi se bolje procenio obim problema i rizici po biodiverzitet. Dok se ne uvedu opsežniji programi monitoringa i čišćenja, građani i lokalne zajednice mogu doprineti smanjenju zagađenja:
- Korišćenje višekratnih boca i termos-kamenaca umesto jednokratnih plastičnih flaša
- Nošenje sopstvenih višekratnih posuda za hranu pri kupovini ili jelu napolju
- Smanjivanje upotrebe plastičnih kesa i ambalaže i podrška lokalnim inicijativama za reciklažu
- Pritiskanje na vlasti i organizacije da uvedu monitoring i akcije čišćenja za teško dostupna staništa
Ovo istraživanje podseća da su skrivene ili teško dostupne lokacije — poput morskih pećina — često zaboravljene tačke gomilanja otpada, sa ozbiljnim posledicama po morske ekosisteme i potencijalnim posledicama po ljudsko zdravlje.
Pomozite nam da budemo bolji.
