Studija Riverwatch i EuroNatur upozorava da su balkanske "blizu-prirodne" reke pala sa 30% (2012) na 23% (2025), što znači gubitak gotovo 2.500 km rečnih tokova. Najveće pretnje su male hidroelektrane, brane i vađenje taloga; posebno su pogođene Albanija i Bosna i Hercegovina. Zaštita Vjose i sudske pobede spasile su skoro 900 km reka, ali istraživači pozivaju na strožu zaštitu i pametno planiranje energetskih projekata.
Alarmantno: Divlje Reke Balkana Ubrzano Nestaju — Studija Otkriva Gubitak Skoro 2.500 km
The Balkans are home to some of Europe's cleanest and wildest rivers (ADNAN BECI)(ADNAN BECI/AFP/AFP)
Hiljade kilometara balkanskih reka oštećeno je u poslednjih nekoliko godina, pokazuje nova studija nevladinih organizacija Riverwatch i EuroNatur. Glavni uzroci su razvoj malih hidroelektrana, izgradnja brana i izuzimanje taloga, što dovodi do postepene erozije nekih od poslednjih netaknutih tokova u Evropi.
Ključni nalazi
Studija se fokusirala na takozvane "blizu-prirodne" reke — vodotoke čiji je tok očuvan ili gotovo očuvan i koji imaju prirodne poplavne ravnice. Prema analizama, u regionu je udeo ovakvih reka pao sa 30% u 2012. na 23% u 2025., što predstavlja gubitak od skoro 2.500 kilometara vodotoka (oko 1.600 milja).
Regionalni kontekst
Balkan i dalje čuva neke od najčistijih i najdivljijih reka u Evropi, ali poslednja decenija donela je bum malih hidroelektrana koje su često znatno subvencionisane. Prema izveštaju iz 2024. godine, u regionu postoji oko 1.800 malih hidroelektrana, dok je više od 3.000 dodatnih projekata u planu ili različitim fazama pripreme.
Najugroženije države
Studija posebno ističe da su Albanija i Bosna i Hercegovina među najugroženijima. U Bosni je udeo netaknutih reka pao za 23 procentna poena u periodu 2012–2025. Albanija je zabeležila drastičan pad: sa 68% u 2012. na svega 40% u 2025..
Primeri zaštite
Postoje i pozitivan primeri — odluka Albanije iz 2023. da proglasi Vjosu nacionalnim parkom pomogla je da se blokiraju desetine planiranih brana. Takođe, pravne pobede širom regiona doprinele su očuvanju blizu 900 km rečnih deonica.
Pretnje i preporuke
Osim hidroelektrana i brana, izuzimanje taloga i veća gradnja u slivnim područjima dodatno narušavaju rečne ekosisteme i biodiverzitet. Autori studije pozivaju na pametno planiranje energetskih projekata: kombinaciju obnovljivih izvora uz strože procene uticaja na životnu sredinu, zaštitu ključnih rečnih koridora i jačanje pravne zaštite.
Zaključak: Bez hitnih i uravnoteženih mera, balkanske reke, važne za biodiverzitet i lokalne zajednice, nastaviće da se smanjuju. Strateška zaštita i pravne mere pokazale su da je očuvanje moguće — neophodno je proširiti te pristupe.
Pomozite nam da budemo bolji.
