Nova metoda koristi seizmičke mreže za praćenje soničnih udara koje proizvode delovi svemirskog otpada pri ponovnom ulasku u atmosferu. Istraživači su pomoću 127 seizmičkih stanica u Kaliforniji rekonstruisali putanju 1,5‑tonskog modula koji se odvojio od Shenzhou 17 i otkrili da je stvarna putanja bila oko 40 km severnije od ranijih prognoza. Metod ne predviđa direktno mesto udara, ali može znatno ubrzati lociranje fragmenata i smanjiti rizik od toksičnih ostataka. Studija je objavljena 22. januara u časopisu Science.
Seizmički senzori prate svemirski otpad — kako su pronašli putanju modula Shenzhou 17
The European space freighter ATV "Jules Verne" burns up over an uninhabited area of the Pacific Ocean at the end of its mission on Sept. 29, 2008. | Credit: ESA/NASA
Nova metoda koristi postojeće seizmičke mreže za praćenje soničnih udara koje proizvode delovi svemirskog otpada pri ponovnom ulasku u atmosferu. Umesto da se oslanjaju isključivo na radare i optička merenja, istraživači su pokazali da seizmički i akustični podaci mogu brzo i precizno rekonstruisati putanje razbijenih delova koji jure kroz vazduh.
Primer: modul Shenzhou 17
U aprilu 2024. istraživači sa Johns Hopkins University i Imperial College London analizirali su podatke iz 127 seizmičkih stanica u Kaliforniji kako bi rekonstruisali putanju modula od oko 1,5 tone koji se odvojio od kineske kapsule Shenzhou 17. Modul je stvarao sonični udar pri brzinama i do ~30 puta većim od brzine zvuka, a seizmička analiza pokazala je da je stvarna putanja bila približno 25 milja (40 km) severnije od predviđanja U.S. Space Command.
Preliminarni rezultati ukazuju da su neki fragmenti mogli pasti negde između Bakersfielda (Kalifornija) i Las Vegasa (Nevada). Iako za taj događaj nema potvrde da su fragmenti pogodili tlo, metoda je pokazala potencijal da značajno ubrza pronalazak eventualno opasnih ostataka.
Zašto je ovo važno
Trenutne metode za praćenje reentrija zasnovane na radarima i teleskopima dobro funkcionišu dok je objekat u orbiti, ali pri nižim visinama atmosferske interakcije čine putanje haotičnim i teže predvidivim. Seizmičke mreže su gusto raspoređene u mnogim delovima sveta, podaci su često javno dostupni, i mogu detektovati sonične udare na stotine milja udaljenosti.
Benjamin Fernando: "Supersonični objekat će uvek pobediti sopstveni sonični udar — videćete ga pre nego što ga čujete. Ne možemo uvek sprečiti pad, ali možemo skratiti vreme pronalaska fragmenata sa dana ili nedelja na minute ili sate."
Širi uticaj i buduća istraživanja
Metoda može pomoći hitnim službama da brže lociraju i uklone potencijalno toksične ostatke (npr. iz rezervoara goriva ili baterija). Takođe, omogućava naučnicima da bolje procene koliko svemirskog otpada zaista stiže do površine Zemlje — odgovor na to pitanje je ključan zbog tvrdnji proizvođača, poput SpaceX‑a, da njihovi sateliti potpuno izgore pri reentriju.
Pored seizmičkih mreža, istraživači planiraju da uključe i akustične senzore koji mogu pratiti događaje na većim udaljenostima i nad okeanima, gde je trenutno malo radarskih i seizmičkih podataka. Takvo proširenje moglo bi omogućiti verifikaciju tvrdnji o sagorevanju satelita nad otvorenim morima.
Studija je objavljena 22. januara u časopisu Science.
Zaključak
Seizmička i akustička praćenja predstavljaju jeftin i široko dostupan dodatak postojećim metodama za praćenje svemirskog otpada. Brže lociranje fragmenata poboljšava javnu sigurnost, olakšava uklanjanje potencijalno opasnih materijala i daje bolji uvid u procese raspada pri reentriju.
Pomozite nam da budemo bolji.
