U naučnoj zajednici traje debata nakon kritike studije o mikroplastici u ljudskom mozgu objavljene u Nature Medicine. Dr Dušan Materić je formalno osporio rad u Matters Arising, a stručnjaci na konferenciji u Santa Feu ističu da postoji opsežno telo dokaza o nakupljanju mikro- i nanoplastike u organizmima. Ipak, ostaju otvorena pitanja o tome koliko mikroplastike ulazi u ljudsko telo i kroz koje barijere. Istraživači preporučuju smanjenje upotrebe plastike kao praktičnu meru za smanjenje izloženosti.
Naučnici Odgovaraju Na Kritike Studije O Mikroplastici: „Nauka Je Jasna, Ali Pitanja Ostaju”
Photo Credit: iStock
U naučnoj zajednici traje živa rasprava o nalazima koji ukazuju na prisustvo mikroplastike u ljudskom telu i mozgu, nakon javne kritike jedne studije objavljene u Nature Medicine. Debata je podstakla formalne prigovore i kontrareakcije istraživača, a ključna pitanja su preciznost metoda i tumačenje dokaza.
13. januara The Guardian je objavio tekst o prigovorima dr Dušana Materića, stručnjaka iz oblasti mikroplastike, koji je na LinkedInu u februaru 2025. opisao pomenutu studiju kao "šalu". Materić je bio među autorima koji su formalno osporili rad u odeljku Matters Arising u Nature, gde se vode naknadne, recenzirane rasprave o već objavljenim studijama.
Važna distinkcija: The Washington Post je preneo da Materić smatra da postoje "ozbiljne sumnje" vezane za "više od polovine radova visokog uticaja" koji izveštavaju o mikroplastici u biološkim tkivima. Međutim, pri prenošenju je izostavljena suptilnost koju je istakao Guardian — Materić se odnosio konkretno na radove visokog uticaja koji tvrde prisustvo mikroplastike u tkivima, a ne na više od polovine svih radova u polju.
Mikroplastika i nanoplastika su, iako su se gomilale decenijama nakon masovne upotrebe plastike posle Drugog svetskog rata, formalno prepoznate i počele da se sistematski proučavaju ranije ovog veka — pojam je postao uobičajen u nauci od 2004. godine. Njihova sitna i raspršena priroda čini ih teškim za otkrivanje i za precizno kvantifikovanje u okolini i organizmima.
Reakcije stručnjaka i konferencija u Santa Feu
Tekstovi su poklopili sa okupljanjem stotina naučnika u Santa Feu (Nju Meksiko), gde su mnogi istakli da, iako postoje nesigurnosti u detaljima i metodologiji, ukupno telo dokaza ukazuje na akumulaciju mikro- i nanoplastike u životinjama i ljudima.
"Telo dokaza kod svih organizama podržava zaključak da se mikro- i nanoplastika nakupljaju u životinjama i ljudima. Možda još ne znamo sve detalje, ali to nije sporno," rekao je ekotoksikolog Susanne Brander, prenosi The Washington Post.
"Nauka je sasvim jasna: izloženi smo mikro- i nanoplastici svakog dana kroz vazduh koji udišemo i hranu koju jedemo. Ono što ne znamo je koliko mikro- i nanoplastike pređe kroz sluzokože pluća i creva i dospe u naš organizam," naveo je australijski ekotoksikolog i pedijatar za razvoj Christos Symeonides.
Symeonides je dodao da je formalno osporavanje rezultata — kao što je Materićeva pritužba u Matters Arising — primer kako naučni proces funkcioniše: kritika i ponovna analiza su sastavni delovi provere i napredovanja znanja.
Materić se nije odazvao na zahteve The Washington Post-a za komentar.
Šta ovo znači za javnost
Istraživači napominju da, uprkos otvorenim pitanjima o tačnim mehanizmima prolaska mikro- i nanoplastike kroz tkiva, postoji dovoljno dokaza da je izloženost svakodnevna. Kao praktična mera, stručnjaci preporučuju smanjenje upotrebe plastike i izbegavanje nepotrebne upotrebe jednokratnih plastičnih proizvoda kako bi pojedinci smanjili sopstvenu izloženost.
Zaključak: Rasprava pokazuje da je polje živo i da naučni proces funkcioniše kroz kritiku i proveru, dok istovremeno javnost i donosioci odluka mogu delovati preventivno — smanjenjem upotrebe plastike — dok istraživanja nastavljaju da preciziraju rizike.
Pomozite nam da budemo bolji.
