Nova studija iz PNAS-a ukazuje da boravak u mikrogravitaciji menja oblik mozga: kod astronauta se beleži pomeranje naviše i unazad, uz deformacije u regionima za koordinaciju pokreta i obradu senzorne informacije. Promene su povezane sa dezorijentacijom, mučninom i problemima sa ravnotežom, ali se većina simptoma vraća u roku od oko šest meseci nakon povratka. Nalazi naglašavaju rizike dugoročnih misija i potrebu za daljim istraživanjima i preventivnim merama.
Boravak u Svemiru Menja Oblik Mozga: Nova PNAS Studija Upozorava Na Rizike Dugih Misija
image of the human brain - Nur Alam Graphics/Shutterstock
Novo istraživanje objavljeno u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS) iz januara 2026. pokazuje da boravak u mikrogravitaciji menja oblik ljudskog mozga. Studija upozorava da ove promene utiču na oblasti zadužene za koordinaciju pokreta i obradu senzorne informacije, što ima direktne posledice po bezbednost i funkcionisanje posada na dugim svemirskim misijama.
Metodologija i uzorak
Tim od sedam istraživača iz institucija kao što su University of Florida, German Aerospace Center i NASA Johnson Space Center analizirao je MRI snimke 26 astronauta i 24 kontrolne osobe koje su prošle simulaciju svemirskog leta (bez izlaska u svemir). Upoređivane su pre- i post-letne promene u položaju i obliku mozga.
the ISS in space above Earth - Alones/Shutterstock
Glavni nalazi
Pomeranje mozga: Astronauti su pokazali značajnije pomeranje mozga naviše i unazad u odnosu na kontrolnu grupu, kod koje je bilo izraženije pomeranje unazad.
Deformacije tkiva: Promene nisu bile samo pomeranje unutar lobanje — došlo je i do nelinearnih deformacija u regionima koji učestvuju u koordinaciji pokreta i obradi senzorne informacije.
concept image of astronauts around a space colony on the moon - Peepo/Getty Images
Simptomi: Deformacije su povezane sa simptomima kao što su dezorijentacija, mučnina (motion sickness) tokom boravka u svemiru i problemi sa ravnotežom nakon povratka na Zemlju. Većina ovih simptoma i promena vratila se u roku od približno šest meseci od povratka, ali duži boravak u svemiru korelira sa izraženijim promenama.
Veza sa prethodnim saznanjima
Ranija istraživanja su pokazala i da se moždane šupljine (ventrikuli) šire tokom i nakon leta, što može zahtevati godine da se potpuno vrati u prethodno stanje. Takođe je zabeleženo da kognitivne promene mogu početi vrlo rano — jedno istraživanje iz 2024. ukazalo je na pad određenih kognitivnih funkcija već nakon tri dana u mikrogravitaciji.
Implikacije za buduće misije
Ovi nalazi imaju direktne implikacije za planove višemesečnih i višegodišnjih misija — uključujući stalne baze na Mesecu u okviru programa Artemis i buduće misije na Mars. Dezorijentacija i otežana obrada senzorne informacije predstavljaju rizik u zahtevnim uslovima rada, a potencijalne dugoročne neuroanatomske promene zahtevaju dodatna istraživanja i razvijanje strategija za prevenciju i rehabilitaciju.
Zaključak
Studija naglašava hitnu potrebu za razumevanjem mehanizama koji stoje iza pomeranja i deformacije mozga usled mikrogravitacije, praćenjem efekata tokom dužeg vremenskog perioda i razvojem mera za smanjenje rizika pre, tokom i nakon misija. Ovo znanje je ključno kako za profesionalne astronaute, tako i za rastući sektor svemirskog turizma.
Pomozite nam da budemo bolji.
